Овако је то било, крајем марта. 2016. Месец дана по упокојењу Михаила Лукића (1925- 2016, почетак фебруара)
![]() |
| Неки делови Велике магазе били су пуни прашине, паучине, мемле, ужеглог лоја година |
![]() |
| А онда су момци замешали креч, засукали рукаве... |
..
![]() |
| Све је требало опрати. Сувишно склонити, понешто заштитити... ... |
..
![]() |
| Све се узмувало и у Другом дворишту. Овај зелењак је покушао да побегне уз стару крушку... |
..
![]() |
| Споља је било, као и обично - гладац... Али унутра, требало је ићи од једне до друге собе, у којима нико не станује осим књига и жалости, и паучине, и брисати, паучину, и све друго... * * * |
![]() |
| Богами, требало је добро презнојити се, у време које баш и није било за ове работе, али....Појавио се, видите на слици, зрак... Као благослов, надамо се... 14. 7. 2016. 22:05 |






Нема коментара:
Постави коментар