ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР "Сазвежђа З"

Документациони Центар (Заветина), сместили смо у ВЕЛИКУ МАГАЗУ, коју је сазидао деда Станко. Први део зграде, и соба у којој сам се родио, сазидали су пред Други светски рат. Зграда је после дограђивана, када је Деда купио део авлије од покојног суседа Стојана Буњевца (званог "Дзрдза"), и подигао неколико просторија и шупу са кошем. Не знам у којој се просторији родила наша сестра од стрица Животе (погинуо у околини села Цветке код Краљева, када су нашу војску изненада напали Немци заједно са четницима). Деда никада није преболео ту прерану смрт свог најстаријег сина, па је масном зеленом фарбом исписао Животино име и презиме, на једној греди коша, које ни до данас није избледело). (Ж на горњој слици је почетак имена нашег стрица којег нисмо никад упознали. Али о чијем гробу бринемо, као и о гробу још једног нашег стрица Драгише, умро као дечачић, коју годину по смрти своје мајке, апсурдне и преране, четрдесетих година минулог века.Он је некако увек био, чинило нам се млађи од нас, од мене и мога млађег брата Александра - на једној од породичних фотографија. А наш прадеда и прабаба Грозда, и њихов дечак Деда Станко, снимљени и овековеченина на фотографији у Турн Северину, изгледају врло бодро, лепо. Прадеда је у то време кад је то снимљено био прегледач од бобичавих свиња и шпекулант, и сувласник са неким београдски капетаном једне кафане у Текији на Дунаву, које више нема, јер је потопљена као и читава Стара Текија,на дну Дунавског језера-...

УПУЋИВАЊЕ

УПУЋИВАЊЕ
УСПОМЕНЕ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ...ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР | Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

Translate / Prevedi

О САЗВЕЖЂУ З најкраће речено

Овде ће свако моћи да се обавести о сазвежђу ЗАВЕТИНА, и да одабере неки пут којим вреди да се запути... .Захваљујући овом Агрегату, одавде се може кренути у својеврсни електронски лавиринт београдских Заветина, иза којих не стоји ни велики ни прљав капитал, већ несебичност и неуморност српског, антологичара, романописца, уредника, издавача Беле ТУКАДРУЗА (М. Лукића) (фамилије и проверених пријатеља). У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветина је показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија... >>>>>>>> ЛеЗ 0007550Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

уторак, 28. март 2017.

Књижевност која се не може фалсификовати / Белатукадруз

Ево  на шта смо скретали  пажњу у часопису "ЗАВЕТИНЕ Плус ултра" почеком овог миленијума:

..

..
факсимил   почетка  овог вапаја, видети више: 00001  ЗАВЕТИНЕ Плус ултра, 5-14 / 2000. 


.
Шта се променило од тада, од 2001. године до данас? 

   Радо бих да саслушам неку новост, ако је има. А не разговор глувих телефоном. А не часописе који разговарају сами са собом...

Све што је вредело нестаје, без трага. Куда? Зашто? Како? Да ли се још негде на свету тргује,као што тргују наши уредници наших часописа? И куда то води?

Та серија "ЗАВЕТИНА" је успела да се одржи неколико година, без подршке  и друштва, српске државе, без подршке филантропа. А онда је и тај часопис престао да излази , јер уредник као издавач више није могао да штампа тај часопис, да не бих своју најужу породицу довео до просјачког штапа, до глади. 
    Шта је остало од тога часописа, од прокламованих идеја?
    Нису нам украли тај часопис, тј. назив, као што су то учинили политичари тзв. "Треће Србије", који су без имало срама преузели, а затим од  од њега врло брзо одустали. 
    Понекад ми се чини, да смо преуранили са тим часописом, да смо прерано закукурикали. Иако се нама чинило обрнуто  - да је прекасно за много шта. 
    Јесу ли се те издавачке идеје оствариле у оквиру "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ"?
     
     Ваљда ће се  наћи неко да исприча причу о часописима "Заветина", поготову о оним угашеним, али, молим без хвалоспева!
     Мени се чини да идеја "Заветина", никада неће нестати упркос свим гушењима, турбуленцијама српског друштва, лутањима и ћорсокацима, завођењима и фолирањима. У суштини то је идеја обнове и треће српске ренесансе.
    Откако сам као професор отишао у пензију, одлазим у своје родно место, и тамо се вијем од Васкрсенија (не до Петровог поста - докле у Србији трају заветине, већ понекад и)   до Светог Аранђела јесењег. Из села се српско село боље види и чује. И ево, и овог пролећа сам поранио, баш у време кад у Звижду и крушке и трешње и шљиве цветају, а кајсије прецветавају...

* *


..   Ово је мала трешња у дворишту Лукића у Мишљеновцу, коју је засадио један од уредника "Заветина" (млађи Лукић). Ни метар порасла, а већ цвета  - погледајте ту лепоту. Уредник који ју је засадио најмање је три пута виши од ње, али временом ће та мала трешња порасти, и надрасти и уредника  и читаву летњу редакцију "Заветина".


..    Тај уредник је и песник, и видите примило се оно што је посадио.
   Колико таквих песника, или писаца данас још, уопште, овде има?

...



























    Ето шта нас је на нашој ливади покрај Пека дочекало данас поподне!
    У овој слици за мене има много више подстрека него у ономе што се пише о објављује у Србији последњих четврт столећа.
 
... Док смо ишли Просјанским путем према реци, одједном смо видели црнило пожара који је можда претходног дана прогутао скоро хектар прашумског растиња. То је троугао у чијем једном углу стојим; иза је црнило пожара, дело паликућа; да ли ће и то остати, помишљам, од данашње српске књижевности, после неког неизбежног пожара? И од чега ће нова настајати? Од ретких луковица?














...
Нова књижевност ће се бранити и развијати као дивља трешња, као ова наша дивља трешња крај остатака салаша покрај Пека, који је однео тај помахнитали Пек, који полуди једном у сто година. Упркос свему. Упркос тим гадовима који је нападају гризу, упркос тим рупама које су у стаблу избушили шарени дугокљуни детлић. Видите да та дивља трешња цвета упркос свему.
А погледајте њен доњи део стабла!






















..
Или погледајте, само неколико метара даље, од те трешње,тај остатак зида бившег салаша - колико симболике и живота у њемуз, упркос свему, стихији, годинама, и моћној алхемији заборава!





































.. Сви ћемо једног дана бити као тај део зида, остатак чуда и живота, чудо непролазности, моћна магија против Потемкинових села и незапамћеног упињања недаровитих и алавих да се овековече, и да прохода њихова лаж као највећа истина света.
   Не може.
   Не може.
 
    Само нам амбициозни и себични, самољубиви краду ово земаљско време.
   
    Спречавају обнову.
     У селу ме је чекало тужно писмо писмо старе другарице из редакције "Треће Србије"  (Драги пријатељу, /  Пролеће стигло. Све кренуло да ниче и расте. Видим теби бркови прете да порасту у брчине! Шалим се! Лепо ти стоје. Као да истичу твоју мудрост и знање и тврдоглаву упорност староседеоца. Како си? Како су ране? Да ли зацељују? ...) Шта да напишем као одговор? 
    Више верујем травама и копривама мартовским него песницима који ме окружују, него уредницима књижевних часописа, или толиких печурки званих нова изд. предузећа.
    ....
    (У Мишљеновцу крајем марта 20017)











четвртак, 16. март 2017.

МАНИСТРА, посмртно објављена књига Шолета Соколовића

Шоле (грађанско име Ратомирка) Соколовић, крај лета 2014. године, у Црној Трави, једном од завичаја Соколовића - фото "Заветине".


  Уочи Младенаца 2017. године, „Заветине“, тј. Сазвежђе З, учиниле су доступним  најширем могућем читалачком аудиторијуму читање и преузимање књижевне заоставштине Шолета Соколовића (1953 - 2016) под насловом  „МАНИСТРА“. Књижевну заоставштину  је приредио и поговор и напомене написао Белатукадруз (алиас М. Лукић). На више од стотинак страница, донете су у целини (оним редом како су својевремено и штампане) две књиге које је Шоле објавила за живота, са исправком уочених шт. и других омашки, као и нешто радова из рукописа који су остали после њеног одласка са овог света, а чувају се у Документационо информационом Центру СЗ, у Звижду (према њеној вољи). Књига је обогаћена  и фотографијама  из архива „Заветина“, и тако је сачувана не само успомена на ову племениту и несебичну вредну Српкињу,  већ је остало и сведочанство  на један крај не много познат у Србији, и један замах. Књига се може читати  у оквиру Позајмне, виртуелне библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге,  бесплатанпреглед, али и на две друге локације Српске новине>>>>, и Цариградским друмом... Постоје велики изгледи да књиге буде одштампана  до средине лета ове године и као књига.


Архива чланака

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...

Популарни постови

ОГЛАСИ

ОГЛАСИ
Мали и други плаћени огласи