ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР "Сазвежђа З"

Документациони Центар (Заветина), сместили смо у ВЕЛИКУ МАГАЗУ, коју је сазидао деда Станко. Први део зграде, и соба у којој сам се родио, сазидали су пред Други светски рат. Зграда је после дограђивана, када је Деда купио део авлије од покојног суседа Стојана Буњевца (званог "Дзрдза"), и подигао неколико просторија и шупу са кошем. Не знам у којој се просторији родила наша сестра од стрица Животе (погинуо у околини села Цветке код Краљева, када су нашу војску изненада напали Немци заједно са четницима). Деда никада није преболео ту прерану смрт свог најстаријег сина, па је масном зеленом фарбом исписао Животино име и презиме, на једној греди коша, које ни до данас није избледело). (Ж на горњој слици је почетак имена нашег стрица којег нисмо никад упознали. Али о чијем гробу бринемо, као и о гробу још једног нашег стрица Драгише, умро као дечачић, коју годину по смрти своје мајке, апсурдне и преране, четрдесетих година минулог века.Он је некако увек био, чинило нам се млађи од нас, од мене и мога млађег брата Александра - на једној од породичних фотографија. А наш прадеда и прабаба Грозда, и њихов дечак Деда Станко, снимљени и овековеченина на фотографији у Турн Северину, изгледају врло бодро, лепо. Прадеда је у то време кад је то снимљено био прегледач од бобичавих свиња и шпекулант, и сувласник са неким београдски капетаном једне кафане у Текији на Дунаву, које више нема, јер је потопљена као и читава Стара Текија,на дну Дунавског језера-...

УПУЋИВАЊЕ

УПУЋИВАЊЕ
УСПОМЕНЕ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ...ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР | Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

Translate / Prevedi

О САЗВЕЖЂУ З најкраће речено

Овде ће свако моћи да се обавести о сазвежђу ЗАВЕТИНА, и да одабере неки пут којим вреди да се запути... .Захваљујући овом Агрегату, одавде се може кренути у својеврсни електронски лавиринт београдских Заветина, иза којих не стоји ни велики ни прљав капитал, већ несебичност и неуморност српског, антологичара, романописца, уредника, издавача Беле ТУКАДРУЗА (М. Лукића) (фамилије и проверених пријатеља). У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветина је показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија... >>>>>>>> ЛеЗ 0007550Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

четвртак, 30. јануар 2014.

Bajka za nedeljno popodne/ Radivoj Šajtinac



  Zapis  nebeskog paora banatskog




 
71.Misljenovac, danas. 19. decembar 2011. - 109 odabranih fotografija. Fotodokumentacija "Zavetina"
   Tu više ništa ne raste, ni đul, ni perunika, ni štirak, ni slez, ni bagrenac , ni ševar, ni popanac, ni palamida.Nema ni prošća,  ni drota, ni  letava,  nema ništa  da štogod ograđiva. Ko neka  rupa il zemljana fleka , krtog i od  zjapa metež,netravno, bezdlako, neosunčano, rosom i kišom nepoškropljeno, neprohodno i neopisivo - prašak skuvan u  gustu senku,krastava kućica otkopana da  getner zapamti odakle je niko  vreli vior.
     A onda se to  ovako desilo prošli su Čobanovi kolima, s dva mrkova upregnutai s dva vezana ždrebeta  treću duž  i tamo di  s jedne strane   počinje Čikucko   jasenje a sa druge strane stara jama od   Mirkove  cigljane, odjedared je, ko dugačka, istegljena čigra il  ko zavukano vreteno iz  nekog vagaša, tu oma ispred rude i  konja, iskočilo  to.Ličilo  je na neki  šiljatiu žbun, al sav od praška, lišća i travuljine, okrećo se brzo ko suknja u čardašu, i rasto je, teglio se, gore, gore, i sve višlje i višlje.U jedan ma ličilo je na stablo  bez krošnje ali ukrug  tako zavukano  ko da će uzemlju ući, zavrćeno  ko  zabodeno,
       Konji se uzbečili, kočijaš i  čeljad skamenili, jedna strana kola, lotre i  dva točka s one strane di je  rupa od stare  cigljane  sklizla je preko ivice i busenja, srušila,  samo se od pokidane glinene ivice podigo žuti oblak.Da su zenice, semenke od ledenice i da su ti što su preživili i sve to najbolje vidli to uglavu strahom zaledili i sačuvali  i onda dok bi drugom pričali,u beli duvar il beli šaršav gledali  cela bi se zgoda-nezgoda jasno videla ko ona fleka kad se istope višnje iz ladnjaka, vidne  a neslatke, nikakve...
     A celi je dan bio taki , tesan, ko politirani šifonjer, onaj di je nabijeno i oprano i neoprano, i zakopčano i ispeglano , i sapunjano i oznojano i  čičak  i lavanda . Dahom, ne moš proći, okom se  na  vrelinu satreš i na kolutanje i samo je još  taj vetroviti žarač falio iz zemlje da se uzbeči i eto ti nesreće.Tako štogod i tome nalik,  može se tamo, doleko, namore viditi, i zove se čempres ali tamo ne koluta i ne okreće se već se zeleni i miriše.
      Glavnom, to se tako okončalo, ako već nema više krajeva,  što  niko  od  čeljadi, niko od ljudi strado nije, samo konji, samo jedan mrkov i samo jedno ždrebe. Samo!? I tu si  i’ na oto nemesto di  sam kazo , da  ništa ne raste, ninašta ne liči,  ništa ne ograđiva i nikom više nije blizu,  romi Landi i  Baleja saranili.
       Kad se na Veliku  Gospojinu udavala  Zorka   ‘potekarka, ona je, ko da je mozi, tako kad je naulicu izvedena, još sva u venčanicu, ispod šlajera, svojim očima   vidla, još jedared, i te konje i  ta kola kako  u onu rupu  propadaju i onaj vior kako  se uskovitlan uzbečio i to sve tamo, gore, na komšijski, zabat, prikazano ko senka al niko joj nije poverovo.Samo mladoženja koji  je od   oni’molera  što i’ zovu   Šagalovi .

Архива чланака

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...

Популарни постови

ОГЛАСИ

ОГЛАСИ
Мали и други плаћени огласи