ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР "Сазвежђа З"

Документациони Центар (Заветина), сместили смо у ВЕЛИКУ МАГАЗУ, коју је сазидао деда Станко. Први део зграде, и соба у којој сам се родио, сазидали су пред Други светски рат. Зграда је после дограђивана, када је Деда купио део авлије од покојног суседа Стојана Буњевца (званог "Дзрдза"), и подигао неколико просторија и шупу са кошем. Не знам у којој се просторији родила наша сестра од стрица Животе (погинуо у околини села Цветке код Краљева, када су нашу војску изненада напали Немци заједно са четницима). Деда никада није преболео ту прерану смрт свог најстаријег сина, па је масном зеленом фарбом исписао Животино име и презиме, на једној греди коша, које ни до данас није избледело). (Ж на горњој слици је почетак имена нашег стрица којег нисмо никад упознали. Али о чијем гробу бринемо, као и о гробу још једног нашег стрица Драгише, умро као дечачић, коју годину по смрти своје мајке, апсурдне и преране, четрдесетих година минулог века.Он је некако увек био, чинило нам се млађи од нас, од мене и мога млађег брата Александра - на једној од породичних фотографија. А наш прадеда и прабаба Грозда, и њихов дечак Деда Станко, снимљени и овековеченина на фотографији у Турн Северину, изгледају врло бодро, лепо. Прадеда је у то време кад је то снимљено био прегледач од бобичавих свиња и шпекулант, и сувласник са неким београдски капетаном једне кафане у Текији на Дунаву, које више нема, јер је потопљена као и читава Стара Текија,на дну Дунавског језера-...

УПУЋИВАЊЕ

УПУЋИВАЊЕ
УСПОМЕНЕ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ...ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР | Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

Translate / Prevedi

О САЗВЕЖЂУ З најкраће речено

Овде ће свако моћи да се обавести о сазвежђу ЗАВЕТИНА, и да одабере неки пут којим вреди да се запути... .Захваљујући овом Агрегату, одавде се може кренути у својеврсни електронски лавиринт београдских Заветина, иза којих не стоји ни велики ни прљав капитал, већ несебичност и неуморност српског, антологичара, романописца, уредника, издавача Беле ТУКАДРУЗА (М. Лукића) (фамилије и проверених пријатеља). У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветина је показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија... >>>>>>>> ЛеЗ 0007550Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

четвртак, 21. новембар 2013.

ГДЕ СИ,ТИШИНО? / Радивој Шајтинац




 
Снимак из Црне Горе, лето 2013. (Близина с. Мишићи. Фотодокументација Заветина)
( Надзор напуштених насеља )


Свакако,потребан је
Овај кратки игроказ
Спуштања и подизања капака
Мрва сенке у свакој боји
Коју тако прогоне звуци

Онај  шуштећи црв
Копач запушене каротиде
Час с једне час с друге стране

И зев,јер дах се предаје ћутању
Очекује да око лица,
уха, руку заборављених
У пози неизбежног тајца

Нелагодност оптужује шаренило
Придижу се попут маглених праменова
Прилике из  неважних намера
Безвољног присуства


Рано је,рано за шапат и облике
Дах би  узнемириле речи из којих клија мучнина
Мисао би се отела и поновила
Излишни разлог
Боже,ништа не рећи а бити тако
Самоотровно блажен
 

Не измишљати непокретну птицу
Баш ову у безлисном грму
Одгонетати пернато комешање
Цвркут гутљај и померање кљуна

Таква је то врста нисколетача
Стрвинара и намерника
Они су чувари паркинга
с којих никаква замисао не узлеће
И зато би било добро



Да си ту,уместо мене
уместо свега
и да те неодлучност још измишља



ту је и старица која се  претвара да чита
и њена столица од врбовог прућа
и потамнеле рафије
њена капа с рупом из које извирује
обилни бели прамен
и понекад  преспавана укосница
крута ко лимено перо
с мало привида ко с мало сребра

тек један од оних градова
са старцима на одморишту
с подмлатком у беспослици
балетско брдашце испред кладионице

али  старичина  нирвана
пространо  расута по лигештулу
на другом крају уздиже увис велике
плишане папуче,
повлачи наборе и пеге
тек да дојави врху
где су
 померајуће усне
да устане и умије се
видљива јесу  слабо брбљањем прикривена
голупчија говна

да си ту,никад нико не би ни помислио
да има ичег од чега треба повремено одустати
да ће иком засметати,облачна мрља
исто јело, пиће, исто место
спрега гроба и разума
урођени купон досаде

подједнако пролазе и  неухрањени и слаткоречиви
на све се навикне ћуд док бриде ушне шкољке
на аларм и на прозивку,на трач и на  пророчанство
само су празнине
налик  твом милосрђу
ту те још може затећи
неки устаљени гест самоодбране

тако сличан птици грмуши
крилатој,мркој  ђубретарки

коју не види лежерно умирућа голубарка

нити јој помаже,нити је тера од себе

 да није све у времену и дворишту
да има ичег разговетнијег
у запиткивању и измишљотини

добро би дошла
пријале би свеже успомене на гласове
али упорни су двојници ових маглених бића
трпе највећи наук
да није гласно ни јасно
и да нема ичег у галами
ти краткотрајни мрављи  прегаоци,
ситнопевушећи,сотнооки ко љута слова

вечне заповести

вође глистоликих реченица
одгајивачи водених немани и земних неприлика

устукнуће кад се десиш,тишино

одаће се и порасти
бациће сенку и остварити се
стећи Почетак и Крај

Сопствено дисање
да ли је то оно што желим да чујем
да ли се, као и свако,осамљујем
и свако,најмање или никакво,изнанађење
прихватам као олакшање
чему питања у окружењу које нестаје
умарајуће је и претеће
све што је видљиво,
како су овде,буне и ратови уопште цветали

тешко овде у ичему и после ичега
бити победник
чак ни губитник није пријатно описив
не почивају поруке и значења
у овим лиснатим паучинама
у овим паучинастим листовима
биљу,бунилу и нечиткости
каква ли је сада

смртном врту
само видљива

приђеш ли,слетиш ли
или се одрониш
изазваћес пре сваког шума и звука
говор
говор оних који најдуже трпе

чак и тако безбојна
бићеш обојена у плаветнило
које је изнад свега и после свега
и има најближу тајну обећања
огледало за снове који се никад не дешавају
видиковац за догађаје
који су непрестани
извор за сећања која се
без обзира на умор и светло
издашно пресијавају.

Где си,да чујеш
Све
Ово у овом ћутању
?

понедељак, 4. новембар 2013.

PUCANJ IZ OGLEDALA / Radivoj Šajtinac

Точак, село Иванје, планина Радан. Двориште Весинаца, новембар 2013. Фотодокументација "Заветина"


Na samom početku,naravno,

Veliki bljesak je pokazao, rekao sve

I više od svega

Eto ti tvoje lažne igre dvojnika

Eto ti sličnosti

Traženja i podudaranja

Sve se u tvom životu sastojalo

od dva istovremena nišanjenja

dve ljute mušice koje su obmanjivale svest

 sudbinskom uzajamnošću

i mišljenjem

o introspekciji, o drugosti

Liku i životu

Kao mestu susretanja

O znacima i pojmovima

Koje su tuđe i usputne slike

Ukrašavale ko neuramljene fotografije

Na zidovima starinskih seoskih soba

Ti retki i smisleni trenuci prisebnosti

Uvek behu drugome nalik,

zbog drugog upriličeni

Plod strpljenja ili slabosti

Ledena,srebrna i neizbežna

Beše ova površina s koje smo ujutru čitali

S lica svoje stanje i sitne ispravke

Iza leđa beše gusta bela mrlja

Odsjajem izgrebanih keramičkih pločica

Tetovaža zapisa o našem prisustvu

Na tim površinama od senki

 i bezbojnog laka

Jedno je oko bilo u sjaju započinjanja dnevnika

Drugo se sporije snalazilo

I kroz kapi s obrva

Teže pristajalo na podelu događaja

Na to da više ili duže borave iznutra

I da se sjedine s nemom silom

Da se

Samo

nečeg minulog sete

Ovo su nepriznate,neopevane verzije Raspeća

Ovaj raskol sa istim u sebi

Ova istost s raskolom,opet u sebi

Mala mu se opasnost i mali značaj pripisivali

Zdravima,poslušnima i vedrima

Sve je to bila samo zabava u toaletu

Jer na kraju krajeva

Uvek je odlučivao,reflektovao,započinjao

I okončavao

ovaj ispred

Kog nepomično i kardinalno

Uvek pruhvata prostor od amalgama

ograđen i oblikovan

Ko svaka stvarčica poslužiteljka

I tako su se iznutra menjale

Praznile i ispunjavale one niske sobe

S čijih se grbavih zidova otresala

Ko prašni vosak s nevidljivih ikona

Rđa sa sparenih pribadača.

Kvartet i duet

Tek da se sve mutniji kreč

Ne prelije preko

Svega

A i to sve

Beše samo ovaj trenutak u kom se lice

Sa delom torzoa,do dole

Nevidljivog struka,poveravajući se budnosti

Trudilo da nekog ili nešto prepozna

U onoj meri prisebno

U kojoj to može biti svako i svašta koji

Stvarno ispred postoji

I nije bljutavi mesec potopljeni

Niti bajka o narcisu

Jednom za svagda

Morala se odazvati ona bezdana

Tamna strana ogledala

Iskoristiti košmar

Naoružati se,

Kazniti tu isključivost prednju

samozvanu

Krunisati

Već jednom to doživotno nišanjenje

Sebi dodeliti Početak

I ostvariti bljesak

Sa ove strane pucnja

Smisao je nemušta sprava

Pokretna pa smrtna

Ko ona zbiljska,

obrušavajuća

Tvdrđava tela sve do lica koje je

Na vrhu i izmaku

Jer pogođeno

Nema više ničeg spram

Sebe

SEBE.

I poput poispadalih slova

Mile i trče po starinskim okrečenim zidovima

Neotrovani sejači žita

Miševi,

Srča

 i davni pesnici
           ________ Iz rukopisa "Gorko selo"

Архива чланака

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...

Популарни постови

ОГЛАСИ

ОГЛАСИ
Мали и други плаћени огласи