Translate / Prevedi

Newspapers Ecumenical

Newspapers Ecumenical
MEDIUM. Profil

Претражи овај блог

Необјављени рукописи

Да ли је права историја и чувена уметност у званичној историји и официјелној уметности или се оне, обе, тек незиру у необјављеним рукописима, заточеним већ деценијама далеко од очију и стручне и најшире јавности?
                                           
                                             ________________________

..
..




«Белешке» Драгутина Ранковића


Драгутин Ранковић

У Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије у Београду, под сигнатуром Р 1115, налазе се Белешке Драгутина Ј. Ранковића. Рукопис је поклонио Библиотеци сам аутор са жељом да се не користе нити публикују до 1960. године.
Белешке су писане у облику дневника и почињу 5. септембра 1941, а завршавају се 31. августа 1944. Не знамо, да ли је аутор са овим датумом престао са писањем или је наставак изгубљен. Рукопис је подељен на 34 дела и сваки одговара једном месецу у години, осим за 1941, која је подељена на два дела. Јанковић је врло често заједно са својим списима, у коверат стављао инересантне штампане материјале - летке, карикатуре, прогласе. Писао је готово сваког дана, држећи се структуре коју је сам одредио. Како сам аутор наглашава, његова жеља је “да онима који после сто година буду проучавали историју данашњег времена, пружим што више материјала”. Он бележи “само оно чега у новинама нема” (11. фебруар 1942). Овим речима је најбоље изражена вредност рукописа као историјског извора. У њему су изнети утисци и мишљења грађанина Београда, државног чиновника у пензији, који, иако је познавао људе у политичком врху Краљевине Југославије (Љубомир Давидовић, Милан Грол), није био активно ангажован у тадашњим збивањима. И поред не баш великог књижевног дара, аутор нам упечатљиво преноси свакодневну борбу Београђана са разним недаћама. Стил писања је врло уједначен, али често оптерећен незграпним пасивним конструкцијама, као и понављањима у објашњавању и изношењу података, који нам се у великом броју случајева могу учинити беспотребнима. Ипак, за тако нешто треба да имамо разумевања, имајући обзира према условима под којима аутор пише, као и тадашњи правопис и стилу писања. Негативне примедбе се сигурно не могу односити на врло честе “извештаје” са београдских пијаца (Бајлонијева, Каленић, Зелени венац), са исцрпно наведеним ценама разних артикала, који истовремено истичу мизерну куповну моћ становништва. Ти подаци могу бити од великог значаја за привредну историју Београда и Србије под окупацијом.
У Белешкама, аутор пише и о називима београдских улица и утврђивањима тачног распростирања одређених квартова, као и историјатом њиховог настанка. То је у ствари наставак рада о «старом» Београду, што је била омиљена Јанковићева тема, коју је често обрађиовао у многобројним чланцима у међуратној периодици, највише у Општинским новинама. Значајни су подаци о културним институцијама, првенствено о Народној библиотеци, за коју је Јанковић и емоционално везан. Бројне су критике и осуде квинслишког режима, нарочито жандармерије и њеног односа према грађанима, као и политике снадбевања, те понижавајућег положаја према Немцима. На удару је посебно Дирис, односно Дирекција за снадбевање коју је основала влада М. Недића. Ранковић има веома негативно мишљење и о омладини, као и о друштвеном животу уопште, који је према његовим описима током 1942. и 1943. године, био пун забаве, фудбалских утакмица, игранки, а кафане су биле препуне гостију, као да рат и не постоји.
Веома су потресне и упечатљиве странице на којима аутор описује бомбардовања Београда од стране Немаца 1941, и савезника 1944. године. Бомбардовање које је учинило немачко ратно ваздухопловство, као и капитулацију војске Краљевине Југославије, Ранковић нам представља из перспективе једногодишњег сећања, док је англо-америчко бомбардовање на Ускрс 1944 предочено живо и упечатљиво, пуно огорчења на «савезнике». Намеће се осећај дивљења и захвалности према аутору, који је у тренуцима, док је заједно са својим суграђанима мислио о томе како да спасе живу главу, он поред осталог стиже да нам остави сведочанство о том догађају, који је дуго година из разумљивих разлога био табу тема за српски народ и домаћу историографију.
Почев од краја 1943. године, када се исход рата већ извесно назире, политички догађаји и коментари, као и размишљања о послератном уређењу земље, налазе се у жижи Ранковићевог интересовања. Уместо описа свакодневног живота и критика на рачун комуналних и других служби, који својим бирократским понашањем изазивају гнушање и револт обичног грађанина, нарочито пензионера, и у мирнодопским условима, у први план избијају ауторова политичка убеђења. Ранковић је доследни борац за демократију, а током окупације се још више кристалише његово убеђење да је уставна и парламентарна монархија најбоље државно уређење за српски народ. Сходно дугогодишњем чланству, пун је хвале и неумерених похвала на рачун Љубомира Давидовића и Демократску странку. Он сам признаје своје заблуде у вези Југославије и југословенске идеје, али је његова визија послератног уређења земље упадљиво набијена емоцијом, нерационална, несигурна и збуњујућа. Час се залаже за самосталну Велику Србију, час за конфедералну Југославију, али све му то не смета да сматра да после рата треба вршити исправке према Италији (Истра, Трст) и Аустрији, иако тамо нема Срба. Поред демократских, с приближавањем краја рата, све више долазе до изражаја национала убеђења, која прелазе у шовинизам. Ранковић се залаже за стварање Велике Србије на рачун Хрватске, Бугарске и Мађарске, па тек онда евентуално за рестаурацију Југославије, као парламентарне монархије. Све то је праћено «разумевањем» за евентуалну «праведну» освету над Хрватима, муслиманима (Бошњацима), Мађарима и Бугарима. Изразити је антикомуниста и о партизанима има екстремно негативан став, за разлику од покрета Драже Михаиловића, који за њега представља јединог легитимног и легалног носиоца покрета отпора, и у потпуности се слаже са «стратегијом чекања» који спроводи Југословенска краљевска војска у отаџбини. Занимљиво је да се Јосип Броз Тито први пут помиње тек у октобру 1943. године и да од тада не престаје да буде предмет Ранковићеве, у најблажу руку речено негативне опсервације, која је била препуна негативних епитета и омаловажавања. Током 1944. г. приметићемо збуњеност и осуду владе у Лондону због промене политике, нарочито поводом прогласа Тита и Шубашића, као и сопштења краља Петра о стављању четничких снага под команду НОП-а.
Крај Белешки обележавају помешана осећања аутора, од радости до страха, а у вези блиског ослобођења Београда. На жалост, не знамо да ли је Ранковић наставио са вођењем дневничких забелешки и после августа 1944, тако да смо остали ускраћени за његово виђење ослобођења и успостављања нове, револуционарне, власти. О томе, да ли је Ранковић веровао у скорашњи крах режима Јосипа Броза Тита, можемо само нагађати из чињенице да на ковертима свог списа који је поклонио Народној библиотеци Србије пише «отворити 1960.»
О Драгутину Ј. Ранковићу имамо врло мало података, а највећи део њих је оставио сам аутор у свом рукопису. Рођен је 28.2/13.3 1882. г. у Београду, где је и завршио основну школу. Пореклом је из занатлијске породице (отац Јевта, опанчар из подавалског села Бели Поток), која се често селила по Србији у потрази за бољим послом. Такође, ништа не знамо о његовом животу од завршетка основне школе па све до запослења у Лозници 1903. г, где је радио као чиновник Министарства финансија. Убрзо прелази у Београд, где уписује Правни факултет, који завршава уз рад у истом министарству. Учесник је балканских и Првог светског рата. Од 1920. до фебруара 1927. г. је радио у Окружној самоуправи врањској. Члан је Демократске странке, вероватно од њеног оснивања, а сигурно од 1922. године, када са још два демократска посланика из околине Врања одлази у Немачку, као члан делегације за преузимање имовине добијене по основу ратне репарације. Објављивао је чланке у доста новина и часописа, између осталих уПолитициПравдиДемократијиПолицији. Током боравка у Врању, био је уредникВрањског гласника, а извесно време и колумниста у Занатлији. Априлски рат 1941. г. је дочекао као пензионер. Био је ожењен Даром, са којом је имао кћер Зору, удату за Рудолфа Бајера, Немца родом из Рајхенберга у Судетској области у Чехословачкој. Бајер је између два рата дошао у Београд где је радио као инжењер. Драгутин Ј. Ранковић је умро 4. 6. 1956. као удовац, а о судбини његових потомака за сада немамо података.

 ЛеЗ 0007545  

            

Нема коментара:

Постави коментар

Архива чланака

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

СКОЧКО "Сазвежђа З" - Претраживање ове Мреже

КОМПЛЕТАРИУМ

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ДИЦА СЗ Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,,Другачија Србија,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара ,Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ, ИЗВОДИ,БАЛКАН,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан ,Заставица,Оличење немогућег ,Цариградским друмом ,Брест,,Дибидус , ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1 ,Ђавољакапија ,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito, Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом, Дукат, Наши поседи,Врата Звижда ,Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ ,АЛМАНАХ ,КРЊА историја,Балкански шпијуни ,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност ,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ ,ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија ,Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК, Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА ,Посебна породична заветина ,РЕНЕСАНСА,КОМПАС , ,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј ,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ ,, Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITOБиблиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија ,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ ,(У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА ,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.Контакт , Северци ,Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ


Ознаке - претраживање ове локације

"издавачки казамати" “Убијаћемо вас у вашим домовима!“ 000123 000124 000130 000194 000204 000205 000273 000274 000286 000499 000500 000503 000527 000537 18928 18931 19 817 19 821 19 825 19 847 19 857 19 861 19 903 19 904 19 973 19527 19528 19596 19628 19674 ЛеЗ 00000067 ЛеЗ 00000121 ЛеЗ 0001162 ЛеЗ 0001512 ЛеЗ 0001543 ЛеЗ 0001544 ЛеЗ 0001545 ЛеЗ 0001546 ЛеЗ 0001547 ЛеЗ 0001548 ЛеЗ 0001549 ЛеЗ 0001550 ЛеЗ 0001551 ЛеЗ 0001552 ЛеЗ 0001553 ЛеЗ 0001554 ЛеЗ 0001555 ЛеЗ 0001556 ЛеЗ 0001557 ЛеЗ 0001558 ЛеЗ 0001559 ЛеЗ 0001560 ЛеЗ 0001561 ЛеЗ 0001562 ЛеЗ 0001563 ЛеЗ 0001564 ЛеЗ 0001565 ЛеЗ 0001566 ЛеЗ 0001567 ЛеЗ 0001568 ЛеЗ 0001569 ЛеЗ 0001570 ЛеЗ 0001571 ЛеЗ 0001572 ЛеЗ 0001573 ЛеЗ 0001574 ЛеЗ 0001575 ЛеЗ 0001576 ЛеЗ 0001577 ЛеЗ 0002393 ЛеЗ 0002418 ЛеЗ 0002445 ЛеЗ 0003032 ЛеЗ 0005341 ЛеЗ 0005351 ЛеЗ 0005433 ЛеЗ 0005555 ЛеЗ 0005769 ЛеЗ 0005770 ЛеЗ 0005912 ЛеЗ 0006491 ЛеЗ 0006492 ЛеЗ 0006884 ЛеЗ 0006885 ЛеЗ 0007235 ЛеЗ 0007241 ЛеЗ 0007242 ЛеЗ 0007323 ЛеЗ 0007725 ЛеЗ 0008407 ЛеЗ 0008414 ЛеЗ 0008813 ЛеЗ 0008820 ЛеЗ 0010226 ЛеЗ 0010263 ЛеЗ 0010368 ЛеЗ 0010476 ЛеЗ 0010681 ЛеЗ 0011070 ЛеЗ 0011071 ЛеЗ 0011072 ЛеЗ 0011073 ЛеЗ 0011074 ЛеЗ 0011075 ЛеЗ 0011076 ЛеЗ 0011077 ЛеЗ 0011100 ЛеЗ 0012004 ЛеЗ 0012005 ЛеЗ 0012006 ЛеЗ 0012007 ЛеЗ 0012008 ЛеЗ 0012009 ЛеЗ 0012261 ЛеЗ 0012262 ЛеЗ 0012263 ЛеЗ 0016596 ЛеЗ 0016672 ЛеЗ 0018577 ЛеЗ 00186245 ЛеЗ 0018705 ЛеЗ 0018779 ЛеЗ 0018788 ЛеЗ 0018800 пакао транзиционе Србије став песника

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...