Вечити чудесни коренови
ИЗ ХРОНИКЕ АВАТАРА
Укупно приказа странице
"Документациони Центар Заветина" , улаз
- Библиотека МАНУСКРИПТ
- ЗАВЕТИНЕ+
- Противотров
- Поглед из жабље шерспективе
- Дукат Рашљара
- Бездана уметност
- СВЕТИОНИК
- Сазвежђе "Заветина"
- Листајући "Заветине", српску књижевну периодику и штампу, и друго, I (02)
- Одабрани одломци....
- НЕУОКВИРЕНА ИКОНА - ЛИКОВНИ КОНКУРС
- Сачувај,Боже!
- Има ту нешто
- ПАМТИВЕК
- Необјављени рукописи
- Конфитеор уметника II
- Листајући књиге Библиотеке ДЦЗ
- Галерија УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
- НАРОД ВЕЛИКОГ КРИКА
- Архив у оснивању (001)
Књижевни додатак
Translate / Prevedi
Претражи овај блог
САЗВЕЖЂА
понедељак, 31. јул 2017.
недеља, 30. јул 2017.
понедељак, 17. јул 2017.
недеља, 14. мај 2017.
РИЗИК / Александар Лукић
Duhovi u kući u Ljubiću
Ko ste, sta ste vi?
понедељак, 17. април 2017.
уторак, 28. март 2017.
Књижевност која се не може фалсификовати / Белатукадруз
..
..
факсимил почетка овог вапаја, видети више: 00001 ЗАВЕТИНЕ Плус ултра, 5-14 / 2000. |
.
Шта се променило од тада, од 2001. године до данас?
Радо бих да саслушам неку новост, ако је има. А не разговор глувих телефоном. А не часописе који разговарају сами са собом...
Све што је вредело нестаје, без трага. Куда? Зашто? Како? Да ли се још негде на свету тргује,као што тргују наши уредници наших часописа? И куда то води?
Та серија "ЗАВЕТИНА" је успела да се одржи неколико година, без подршке и друштва, српске државе, без подршке филантропа. А онда је и тај часопис престао да излази , јер уредник као издавач више није могао да штампа тај часопис, да не бих своју најужу породицу довео до просјачког штапа, до глади.
Шта је остало од тога часописа, од прокламованих идеја?
Нису нам украли тај часопис, тј. назив, као што су то учинили политичари тзв. "Треће Србије", који су без имало срама преузели, а затим од од њега врло брзо одустали.
Понекад ми се чини, да смо преуранили са тим часописом, да смо прерано закукурикали. Иако се нама чинило обрнуто - да је прекасно за много шта.
Јесу ли се те издавачке идеје оствариле у оквиру "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ"?
Ваљда ће се наћи неко да исприча причу о часописима "Заветина", поготову о оним угашеним, али, молим без хвалоспева!
Мени се чини да идеја "Заветина", никада неће нестати упркос свим гушењима, турбуленцијама српског друштва, лутањима и ћорсокацима, завођењима и фолирањима. У суштини то је идеја обнове и треће српске ренесансе.
Откако сам као професор отишао у пензију, одлазим у своје родно место, и тамо се вијем од Васкрсенија (не до Петровог поста - докле у Србији трају заветине, већ понекад и) до Светог Аранђела јесењег. Из села се српско село боље види и чује. И ево, и овог пролећа сам поранио, баш у време кад у Звижду и крушке и трешње и шљиве цветају, а кајсије прецветавају...
* *
.. Ово је мала трешња у дворишту Лукића у Мишљеновцу, коју је засадио један од уредника "Заветина" (млађи Лукић). Ни метар порасла, а већ цвета - погледајте ту лепоту. Уредник који ју је засадио најмање је три пута виши од ње, али временом ће та мала трешња порасти, и надрасти и уредника и читаву летњу редакцију "Заветина".
.. Тај уредник је и песник, и видите примило се оно што је посадио.
Колико таквих песника, или писаца данас још, уопште, овде има?
...
Ето шта нас је на нашој ливади покрај Пека дочекало данас поподне!
У овој слици за мене има много више подстрека него у ономе што се пише о објављује у Србији последњих четврт столећа.
... Док смо ишли Просјанским путем према реци, одједном смо видели црнило пожара који је можда претходног дана прогутао скоро хектар прашумског растиња. То је троугао у чијем једном углу стојим; иза је црнило пожара, дело паликућа; да ли ће и то остати, помишљам, од данашње српске књижевности, после неког неизбежног пожара? И од чега ће нова настајати? Од ретких луковица?
...
Нова књижевност ће се бранити и развијати као дивља трешња, као ова наша дивља трешња крај остатака салаша покрај Пека, који је однео тај помахнитали Пек, који полуди једном у сто година. Упркос свему. Упркос тим гадовима који је нападају гризу, упркос тим рупама које су у стаблу избушили шарени дугокљуни детлић. Видите да та дивља трешња цвета упркос свему.
А погледајте њен доњи део стабла!
..
Или погледајте, само неколико метара даље, од те трешње,тај остатак зида бившег салаша - колико симболике и живота у њемуз, упркос свему, стихији, годинама, и моћној алхемији заборава!
.. Сви ћемо једног дана бити као тај део зида, остатак чуда и живота, чудо непролазности, моћна магија против Потемкинових села и незапамћеног упињања недаровитих и алавих да се овековече, и да прохода њихова лаж као највећа истина света.
Не може.
Не може.
Само нам амбициозни и себични, самољубиви краду ово земаљско време.
Спречавају обнову.
У селу ме је чекало тужно писмо писмо старе другарице из редакције "Треће Србије" (Драги пријатељу, / Пролеће стигло. Све кренуло да ниче и расте. Видим теби бркови прете да порасту у брчине! Шалим се! Лепо ти стоје. Као да истичу твоју мудрост и знање и тврдоглаву упорност староседеоца. Како си? Како су ране? Да ли зацељују? ...) Шта да напишем као одговор?
Више верујем травама и копривама мартовским него песницима који ме окружују, него уредницима књижевних часописа, или толиких печурки званих нова изд. предузећа.
....
(У Мишљеновцу крајем марта 20017)
четвртак, 16. март 2017.
МАНИСТРА, посмртно објављена књига Шолета Соколовића
Шоле (грађанско име Ратомирка) Соколовић, крај лета 2014. године, у Црној Трави, једном од завичаја Соколовића - фото "Заветине". |
Уочи Младенаца 2017. године,
„Заветине“, тј. Сазвежђе З, учиниле су доступним најширем могућем читалачком аудиторијуму
читање и преузимање књижевне заоставштине Шолета Соколовића (1953 - 2016) под
насловом „МАНИСТРА“. Књижевну
заоставштину је приредио и поговор и
напомене написао Белатукадруз (алиас М. Лукић). На више од стотинак страница,
донете су у целини (оним редом како су својевремено и штампане) две књиге које је Шоле објавила за живота, са исправком
уочених шт. и других омашки, као и нешто радова из рукописа који су остали
после њеног одласка са овог света, а чувају се у Документационо информационом
Центру СЗ, у Звижду (према њеној вољи). Књига је обогаћена и фотографијама из архива „Заветина“, и тако је сачувана не
само успомена на ову племениту и несебичну вредну Српкињу, већ је остало и сведочанство на један крај не много познат у Србији, и
један замах. Књига се може читати у
оквиру Позајмне, виртуелне
библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека
дигиталних издања - књиге, бесплатанпреглед, али и на две друге локације Српске новине>>>>, и Цариградским друмом... Постоје велики изгледи да књиге буде
одштампана до средине лета ове године и
као књига.
четвртак, 23. фебруар 2017.
недеља, 19. фебруар 2017.
ИШЧЕКИВАЊЕ ПОБЕДЕ ИСТИНЕ И ПРАВЕДНОСТИ, ПРОЛЕЋА, ОБНОВЕ...
II ПЕСНИК
МИРОСЛАВ ЛУКИЋ. Свака рана је извор
" - Музика и хлеб, млеко и вино, љубав и сан : бесплатно. Велики смртоносни загрљај противника који се воле : свака рана је извор. Пријатељи добро оштре оружје, спремни за завршну распру, распру на смрт за цео живот..."(Октавио Паз, Песник, ХИМНА МЕЂУ РУШЕВИНАМА, Београд, БИГЗ, 1990 , стр. 66)
"И наша лирика добиће тајанствену моћ, коју имају лирике источних народа, ако будемо умели везати најлепша и најстарија места Вишњића, преко Његоша и Бранка, са нашом кубистичком сликом Карадага, Далмације, Срема, у којој су и наши ликови. Ко зна колико планина и манастира дува кроз наша тела, у ово столеће. Још једном нас чека огромном судбином наш XИВ и XВ век. Сва су песништва једно море око земље, и бог животворни таласа се по њему од народа до народа. Копајте, и на камену Херцеговине ено чекају речи, у Старој Србији облици, а ванредне земље помоћи ће нам. Рађања и блуди, патње и поноси пропеваће. Бићемо дивни и чудни играчи над висоравнима и морима, видни надалеко, до Азије и Африке, и играћемо од љубави".( Милош Црњански : Наша лирика , Алманах Бранка Радичевића , 1924.)
![]() |
Песник Лукић данас, 2017. |
а ) " Ми сликамо људе да бисмо их заогрнули атмосферским временом. Атмосферско време или, што је једно те исто, природу - да бисмо је заогрнули нашом страшћу. Свакидашњицу утискујемо у прозу ради поезије. Прозу увлачимо у поезију ради музике" ;
б ) " Поезија је проза, проза не у смислу збира нечијих прозних дела, него сама проза, глас прозе, проза у акцији, а не проза о којој се приповеда. Поезија, то је језик органског факта, то јест факта са живим последицама. И, наравно, као све на свету, она може да буде добра или лоша, зависно од тога хоћемо ли је сачувати недеформисану или ћемо успети да је покваримо. Али, било како било, управо оно што је чиста проза у прекопираном, изворном интезитету, то је, у ствари, поезија" (цитирано према књизи Борис Пастернак : ЛИРИКА, Београд, Рад, 1972, в. увод Лирика Бориса Пастернака Миодрага Сибиновића, стр. 21 - 22)
Архива чланака
-
▼
2017
(23)
-
▼
јул
(9)
- Justin Popović - Filozofske urvine
- Dejan Lucic vladari iz senke su ubili Djindjica
- Dejan Lucic ko je satana medju Srbima ??
- 17. jul 2016 -17. jul 2017 - Nj.K.V. Prestolonasl...
- Pravoslavlje danas-vladika Atanasije Jevtic(drugi ...
- Uz Jutarnju Kafu - Aleksandar Vlajkovic 10.02.2014.
- Vasar u Rabrovu.avi
- O jeziku, narodu i nacionalizmu-vladika Atanasije ...
- Kuce od slame, stede energiju i novac - U nasem at...
-
►
мај
(9)
- РИЗИК / Александар Лукић
- Duhovi u kući u Ljubiću
- Ko ste, sta ste vi?
- Vlaska bajalica - Vlach incantation
- sajbija andjeo cuvar
- PREOKRET! RUSI OKRECU LEDJA SRBIJI! ''I mi smo za...
- MERKELOVA UCENILA PUTINA! - EVO STA JE ON PORUCIO ...
- PAKAO! KORIDOR 10 PADA POD NATO! SRBIJA CE USKORO...
- UDARNE VESTI - RUSIJA, AMERIKA, S.KOREJA, VELIKA A...
-
▼
јул
(9)
Лист "Грађанин"
"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.
Наслов | Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност; |
Класификација | 329 |
Опис | Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин |
Идентификатор | 0000-0000 ISSN |
Издавач | Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb |
Датум објављивања | 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941 |
Сигнатура | п 4291 |
Cobiss ID | |
Физички опис | 41 cm |
СКОК ПОСЕТА, 13.419.549
Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .
Дељено са Лукићем
Моји сајтови 30
17. 07.2017. Око 10:52 ч.
(Извод из Контролне табле)
* * *
Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.
Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.
--------------------
Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Популарни постови
-
Фото: П. Милошевић СРОДНЕ ВЕСТИ Колинда на богослужењу у Загребу Традиционално пливање за богојављенски крст у Иста...
-
Деценијама повише Краљева опстаје педесетак полудивљих коња. Сурови планински услови, нарочито у зимском периоду, не иду у прилог опстајав...
-
Prozorljivost ili dar proroštva kao fenomen, odnosno, dar Božiji prisutan je u pravoslavnoj Crkvi od njenog nastanka do danas. Nekad je ...
-
Уреднике су углавном, доводили, постављали . У читавом послератном периоду у свим релевантнијим државним издавачким предузећима. Заштићени ...
-
... После ослобађања од Турака, експлоатација злата обновљена је крајем 19. века у време Краљевине Србије, а затим и у Краљевини Ј...
-
Шоле (грађанско име Ратомирка) Соколовић, крај лета 2014. године, у Црној Трави, једном од завичаја Соколовића - фото "Заветине&qu...
-
„ Н ијесвепропалокадпропалосвеје” кажем тај стих Рајка Нога старом Гаврилу док, уз грејану ракију, зборимо о пустоши села. Богме, није...
-
Романи Миљенка Јерговића одсликавају и ужасне доказе о томе да су жртве садашње „југосфере“ највише молиле своје џелате, управо зато што...
-
Купио бих деци,коња Деца велика Коњ још мали животиње скупе Још на школовању А старински занос ко да шталском сенком ...
-
Калуђерски водопад доступан љубитељима природе Импозантни старопланински бисер природе - Калуђерски водопад, биће убудуће доступнији ...