...
После ослобађања од Турака, експлоатација злата обновљена је крајем 19. века у време Краљевине Србије, а затим и у Краљевини Југославији. У ту сврху коришћен је специјални багер за вађење златоносног песка. Велики багер постављен је почетком тридесетих година прошлог века у селу Нересница, у близини Кучева и то је био други багер по величини у свету, одмах иза оног који је за британску круну експлоатисао злато у Индији. Багер у Нересници купило је акционарско предузеће ''Нересница-Глоговица'', у којем је краљ Александар Карађорђевић био већински власник. Багер је прорадио 12. октобра 1934. године, само три дана после атентата на краља у Марсеју. Према подацима из архива, овај багер је из Пека вадио између 25 и 32 килограма чистог злата месечно. Екслопоатација злата на овај начин из печког корита, трајала је све до средине 1955. године и за то време извађено је више од седам тона племенитог метала. Место Благојев камен, у околини Кучева, све до пре пола века, важило за један од најбогатијих рудника „самородног” злата у Европи.
После ослобађања од Турака, експлоатација злата обновљена је крајем 19. века у време Краљевине Србије, а затим и у Краљевини Југославији. У ту сврху коришћен је специјални багер за вађење златоносног песка. Велики багер постављен је почетком тридесетих година прошлог века у селу Нересница, у близини Кучева и то је био други багер по величини у свету, одмах иза оног који је за британску круну експлоатисао злато у Индији. Багер у Нересници купило је акционарско предузеће ''Нересница-Глоговица'', у којем је краљ Александар Карађорђевић био већински власник. Багер је прорадио 12. октобра 1934. године, само три дана после атентата на краља у Марсеју. Према подацима из архива, овај багер је из Пека вадио између 25 и 32 килограма чистог злата месечно. Екслопоатација злата на овај начин из печког корита, трајала је све до средине 1955. године и за то време извађено је више од седам тона племенитог метала. Место Благојев камен, у околини Кучева, све до пре пола века, важило за један од најбогатијих рудника „самородног” злата у Европи.
Сезона
испирања злата на Пеку почиње у мају и траје све до новембра, када се љубитељи овог
племенитог метала повлаче до следећег пролећа. Пошто се злато формира на каменом
кварцу, потребне су кише и бујице да га сперу и однесу у сам Пек. Зато је за његово
испирање најпогоднији период од маја до новембра, када има највише падавина.
извор: видети више: МРС
