 |
| POSLEDNJA OAZA - Leva obala Dunava, Jasmina Sikic 3, |
Милисав Миленковић, у литератури
је све био: и песник и критичар и драмски писац. Само још да напише роман, па
да буде на свим књижевним обалама. Свуда по мало, али свуда постојано и трајно.
И тако око три и по деценија. Можда и нешто више, можда нешто мање, али ту
негде. И што је најважније – све ту траје, све још увек живи, само полако
стасава постајући оно сартровско „Зрело доба“, али на наш посебан, драматични
балкански начин.
На почетку тог Сартровог „Зрелог
доба“, кад сам га већ поменуо, главни јунак Матје једне вечери иде уз неке
старе степенице, које шкрипе под његовим новим ципелама. Он полако изува
ципеле, осматра степенице и размишља како ће идући пут, да понесе неку бочицу
са средством за подмазивање и спречити тај изазовни звук који узнемирава
станаре зграде
