Translate / Prevedi

Newspapers Ecumenical

Newspapers Ecumenical
MEDIUM. Profil

Претражи овај блог

Одабрани одломци....

Из дневне штампе, књижевних часописа, електронских локација...



:::

         СЕСТРА О  БРАТУ

(....)   Прво што Марина говори о свом брату јесте да се он увек разликовао од других: „Он је био човек ванредних способности, који је кроз један урођен уметнички сензибилитет, који ја сматрам његовом главном особином, желео да саопшти нешто другим људима. Понашао се као пророк”, закључујући да је он ту своју мисију успео да оствари.
Док седимо на веранди даче у Таруси, која није њихова стара породична кућа, иако су као млади боравили у природи недалеко од овог места, Марина развија своју теорију да се режисери деле на две категорије: на оне који разумеју природу и умеју то да прикажу у својим филмовима, и на друге, „асфалтне и урбане”, који немају никакав осећај за говор природе. „Од малена смо расли са осећајем да смо саставни део природе. Током Другог светског рата живели смо у малом месту на Волги, Јурјовецу, а и пре тога смо проводили дуге периоде са мајком на селу. Знали смо да сатима стојимо на мостићу изнад реке, рецимо у Подмосковљу, где је Андреј после снимао „Огледало” и просто посматрамо воду како тече, и подводне алге како се њишу. То обожавање, али и поштовање природе присутно је у свим његовим филмовима”, усхићено казује. И док дозивам сцене са подводним алгама у „Соларису” или у „Сталкеру”, које призивају наизглед научно фантастичну атмосферу, чујем непрестано одзвањање воде која се у најразличитијим видовима – киша, капљање, бућкање – јавља као један од важних елемената филмова Тарковског. „Не могу да замислим ниједан свој филм у којем није присутна вода”, записао је у „Запечаћеном времену”, својој књизи есеја, сам Тарковски.
Марина са сетом, али веома живо говори о својим успоменама, и заправо најјасније приповеда анегдоте везане са заједничко детињство.
„Детињство је суштински важан период у животу сваког човека, то је време када се гради слика света и однос према њему. А ми смо у детињству били гладни; гладовали смо готово седам година”, прво је искуство које помиње. „Мајка је одмах после рата, када смо живели у Подмосковљу, ишла да продаје цвеће које смо јој Андреј и ја помагали да сакупи. Тако би се на пример Андреј пео на дрво дивље трешње у пролеће и секао процветале гране које је мајка прикупљала у једну велику мараму и затим носила у Москву, где је исто владала беда, али је људима било потребно цвеће, јер оно доноси радост. Али без обзира на глад, мајка је чинила све да стекнемо уметничко образовање. Андреј је ишао на часове певања, које је напустио јер деца у селу за њим викала ‘уметник’, а он тада није хтео да се разликује од друге деце; после је свирао клавир код неких мајчиних пријатеља, где је ваљало носити керозин за лампу”, прича сестра славног редитеља. Марина увек помиње како је отац, песник Арсениј Тарковски, напустио породицу када су били веома мали, као и да мајка никада није престала да га воли и чека. „Када нас је отац напустио, Андреј је имао пет година, а ја три; то је доба када смо били још увек везани за њега на физиолошкој равни; памтили смо мирис његовог тела, мирис дувана који је пушио – када је све то нестало, било је страшно.”
Андреј Тарковски са сестром Марином (Фото лична архива)
Тема одсуства, чекања – растанка и очекивања поновног сусрета, као и поновног растанка – лајтмотив је не само у аутобиографском „Огледалу”, већ и у другим филмовима Тарковског. Марина додаје, видно узбуђена, да је њен брат на неки начин поновио очеву судбину, напустивши своју прву жену, глумицу Ирму Рауш и њиховог малог сина Арсенија.
Марина истиче да је била стални сведок Андрејеве филмске каријере, као и његовог личног живота, све док није отишао у Италију 1982. године ради снимања „Носталгије”. Након успеха тог филма, он је изјавио да се неће враћати у Совјетски Савез. Са извесном дозом туге, Марина приповеда да је Андреј од радосног и живахног детета израстао у исто тако насмејаног младића, али да су га касније тешке животне околности, као и бреме славе „која се одједном сручила на њега”, промениле. Александар Гордон, који током целог разговора помно слуша своју супругу ради чијег је брата и сам на неки начин запустио своју сопствену каријеру, преузевши улогу „мужа сестре Андреја Тарковског”, додаје да је духовни развој руског режисера ишао од атеизма, видног у његовом првенцу „Иваново детињство”, преко оданости руском православљу, којим одише „Андреј Рубљов”, до теозофских испитивања која се наслућују пре свега у последњем филму „Жртвовање”. Марина не може да не повеже извесни песимистички однос према свету који је присутан у последњим филмовима њеног брата са карактером који је његова последња жена Лариса, поседовала. „Она му је стално набијала на главу да је велики геније и да се чува других, да пази да рецимо не прича наглас о својим пројектима да му неко од колега не би украо те идеје. Мислим да му је то веома сметало, али није хтео да се супротставља. Упркос свом огромном таленту и стваралачкој зрелости, мој брат је до краја живота био веома наиван. Слепо је веровао људима и у све што му кажу. А када је остао на Западу, постао је још озбиљнији, и још нерасположенији”, прича Марина.
Напослетку, када је питам какав однос има према филмовима Андреја Тарковског, Марина каже да нема одговор на то питање. Ипак наставља почињући са тужном анегдотом након премијере „Огледала”, филма који описује живот њихове породице. „Сећам се Андреја како стоји испред сале, а људи из света филма пролазе поред њега правећи се да га не примећују, јер им се филм није допао, нити су га разумели. Када сам му ја пришла, он се просто сручио и расплакао, а ја сам ћутала, што ми је сада жао, јер иако ме је филм одушевио, нисам умела ништа да му кажем. У нашој је породици уопште то био велики проблем, нисмо умели да комуницирамо.”
Што се осталих филмова тиче, Марина сматра да су прва остварења више прожета реалношћу, попут „Ивановог детињства” и „Рубљова”, док се са „Сталкером”, „Соларисом”, „Носталгијом” све више уздиже на метафизичку раван, и „даље од овоземаљског света”. Сестра Андреја Тарковског завршава интервју приповедајући драматичне прилике у којима је у Паризу децембра 1986. гледала последњи његов филм „Жртвовање”, након сахране свога брата. „Филм ме је дубоко потресао и задивио, иако сам га гледала на два мени неразумљива језика: на шведском, са француским титловима. Али сам тако још боље сагледала његову несвакидашњу визуелну снагу. Морам да кажем да овај филм није био замишљен као његово последње остварење. Али су животне околности и судбина учиниле да ’Жртвовање’ заокружи циклус живота Андреја Тарковског.”
                          =извор: одломак: Зашто је Тарковски плакао после премијере „Огледала”Андреј је ишао на часове певања, које је напустио јер су деца у селу за њим викала ‘уметник’, а он тада није хтео да се разликује од друге деце, прича сестра славног руског редитеља  Аутор: Тамара Ђермановић*четвртак, 29.12.2016. у 08:30
ЛеЗ 0008825 

Нема коментара:

Постави коментар

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

СКОЧКО "Сазвежђа З" - Претраживање ове Мреже

КОМПЛЕТАРИУМ

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ДИЦА СЗ Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,,Другачија Србија,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара ,Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ, ИЗВОДИ,БАЛКАН,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан ,Заставица,Оличење немогућег ,Цариградским друмом ,Брест,,Дибидус , ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1 ,Ђавољакапија ,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito, Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом, Дукат, Наши поседи,Врата Звижда ,Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ ,АЛМАНАХ ,КРЊА историја,Балкански шпијуни ,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност ,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ ,ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија ,Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК, Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА ,Посебна породична заветина ,РЕНЕСАНСА,КОМПАС , ,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј ,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ ,, Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITOБиблиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија ,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ ,(У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА ,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.Контакт , Северци ,Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ


Ознаке - претраживање ове локације

"издавачки казамати" “Убијаћемо вас у вашим домовима!“ 18928 18931 19 817 19 821 19 825 19 847 19 857 19 861 19527 19528 19596 19628 19674 ЛеЗ 00000067 ЛеЗ 00000121 ЛеЗ 0001162 ЛеЗ 0001512 ЛеЗ 0001543 ЛеЗ 0001544 ЛеЗ 0001545 ЛеЗ 0001546 ЛеЗ 0001547 ЛеЗ 0001548 ЛеЗ 0001549 ЛеЗ 0001550 ЛеЗ 0001551 ЛеЗ 0001552 ЛеЗ 0001553 ЛеЗ 0001554 ЛеЗ 0001555 ЛеЗ 0001556 ЛеЗ 0001557 ЛеЗ 0001558 ЛеЗ 0001559 ЛеЗ 0001560 ЛеЗ 0001561 ЛеЗ 0001562 ЛеЗ 0001563 ЛеЗ 0001564 ЛеЗ 0001565 ЛеЗ 0001566 ЛеЗ 0001567 ЛеЗ 0001568 ЛеЗ 0001569 ЛеЗ 0001570 ЛеЗ 0001571 ЛеЗ 0001572 ЛеЗ 0001573 ЛеЗ 0001574 ЛеЗ 0001575 ЛеЗ 0001576 ЛеЗ 0001577 ЛеЗ 0002393 ЛеЗ 0002418 ЛеЗ 0002445 ЛеЗ 0003032 ЛеЗ 0005341 ЛеЗ 0005351 ЛеЗ 0005433 ЛеЗ 0005555 ЛеЗ 0005769 ЛеЗ 0005770 ЛеЗ 0005912 ЛеЗ 0006491 ЛеЗ 0006492 ЛеЗ 0006884 ЛеЗ 0006885 ЛеЗ 0007235 ЛеЗ 0007241 ЛеЗ 0007242 ЛеЗ 0007323 ЛеЗ 0007725 ЛеЗ 0008407 ЛеЗ 0008414 ЛеЗ 0008813 ЛеЗ 0008820 ЛеЗ 0010226 ЛеЗ 0010263 ЛеЗ 0010368 ЛеЗ 0010476 ЛеЗ 0010681 ЛеЗ 0011070 ЛеЗ 0011071 ЛеЗ 0011072 ЛеЗ 0011073 ЛеЗ 0011074 ЛеЗ 0011075 ЛеЗ 0011076 ЛеЗ 0011077 ЛеЗ 0011100 ЛеЗ 0012004 ЛеЗ 0012005 ЛеЗ 0012006 ЛеЗ 0012007 ЛеЗ 0012008 ЛеЗ 0012009 ЛеЗ 0012261 ЛеЗ 0012262 ЛеЗ 0012263 ЛеЗ 0016596 ЛеЗ 0016672 ЛеЗ 0018577 ЛеЗ 00186245 ЛеЗ 0018705 ЛеЗ 0018779 ЛеЗ 0018788 ЛеЗ 0018800 пакао транзиционе Србије став песника

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...