ЧИТАЊЕ У КЛОЗЕТУ / Радивој Шајтинац

један од тргова мишљеновца, тзв. Доња мала, лето 2013, фотодокументација заветина

                          Владимиру Буричу

                            и Музи Павловој

                           Часним неувлакачима

Исрао се издашно млади песник

Олакшао хитри претходник

Није толико очевидно

Колико је носнојасно

Чиле из црева речити дневници

Праве муке,опасне истине

Преобраћене  свешћу сеновитом

Цревним биљем и белином

Онај  ко мрзи старце излечива је будала

Онај који мрзи младе трајно је говно

О томе кроз ноздрве све одјекујући

Невидљиво и упорно смрадом  збори надута просторија

Наговештава  актуелно искушење

Забада верс у нос

Мастур бизам

Нови веризам

Плесниво штиво

Старца и ударца

Овако на шољи

Из сопственог дупета пупољци

Све вирећи једни након и једни пре других

Утешени прозирним,меким  папиром

Исколачених очију,беспогледно,

Чуварно давно ,пре уласка удахнут

Предострожни удах

Исколачени пред  измишљеним огледалом

Не читајући ни претходнике ни следбенике

Хитају избављењу

Новој досади

Празнини без  речи

Свему  блиском

Након стиха и утробе

Исрао се исрао млади песник

У муву над самим собом преображен

Старци још не дишу

Још роне и траже угрожену славу

И једни други  генерацијски стењу

Заричу се ,заклињу,трепере

Крајичком цревца из безданог грла

Искењао се ,олакшао матори поета

Исцедивши и неизбежно

Кад је рима

Штима

Само

Да знамо

Ово су неизбежни часи

Наследја таласи.

Сада ће школе

Да заболе

Прогутаће се

Непромењиве муке

Бескрајне пузаве јабуке

Све личи на посећена предавања

Велику пажњу,колапс знатижеље

Скупове,митинге,бдења,збегове

Тезгарошке анђеле очуване испоснике

Исплатив умор,премудре трошкове,донацију,стипендију

Црквено јутро, невладину месечину

Сасвим доле на дну провалије

Од порцелана

Прежива и дрхти

И оне који изађу и оне који уђу

Нема и оката текуница

poesia

ПРОПЕВАТИ, САМО, ПРОПЕВАТИ / Радивој Шајтинац

 

Језера на Радану, Насеље Ђурашковићи, двор Спајића  (Фотодокументација Заветина, децембар 2013)

Кад слетиш људски ћеш лагати

Бескрилно и поводљиво

Разјасниће ти се прелаз из светла у сенку

И обратно

Висину  неће чинити никакви  разлози

Тло ће бити само ослонац

И ништа више

Твоје пернато,ситнокосно,

Мрвоооко

Кљунасто откриће

Прогутаће

 ко некад прелетети

Црва читача

Бога упорне маленкости

заветни отров присебности

и још понешто

ГДЕ СИ,ТИШИНО? / Радивој Шајтинац

 

Снимак из Црне Горе, лето 2013. (Близина с. Мишићи. Фотодокументација Заветина)

( Надзор напуштених насеља )

Свакако,потребан је

Овај кратки игроказ

Спуштања и подизања капака

Мрва сенке у свакој боји

Коју тако прогоне звуци

Онај  шуштећи црв

Копач запушене каротиде

Час с једне час с друге стране

И зев,јер дах се предаје ћутању

Очекује да око лица,

уха, руку заборављених

У пози неизбежног тајца

Нелагодност оптужује шаренило

Придижу се попут маглених праменова

Прилике из  неважних намера

Безвољног присуства

Рано је,рано за шапат и облике

Дах би  узнемириле речи из којих клија мучнина

Мисао би се отела и поновила

Излишни разлог

Боже,ништа не рећи а бити тако

Самоотровно блажен

 

Не измишљати непокретну птицу

Баш ову у безлисном грму

Одгонетати пернато комешање

Цвркут гутљај и померање кљуна

Таква је то врста нисколетача

Стрвинара и намерника

Они су чувари паркинга

с којих никаква замисао не узлеће

И зато би било добро

Да си ту,уместо мене

уместо свега

и да те неодлучност још измишља

ту је и старица која се  претвара да чита

и њена столица од врбовог прућа

и потамнеле рафије

њена капа с рупом из које извирује

обилни бели прамен

и понекад  преспавана укосница

крута ко лимено перо

с мало привида ко с мало сребра

тек један од оних градова

са старцима на одморишту

с подмлатком у беспослици

балетско брдашце испред кладионице

али  старичина  нирвана

пространо  расута по лигештулу

на другом крају уздиже увис велике

плишане папуче,

повлачи наборе и пеге

тек да дојави врху

где су

 померајуће усне

да устане и умије се

видљива јесу  слабо брбљањем прикривена

голупчија говна

да си ту,никад нико не би ни помислио

да има ичег од чега треба повремено одустати

да ће иком засметати,облачна мрља

исто јело, пиће, исто место

спрега гроба и разума

урођени купон досаде

подједнако пролазе и  неухрањени и слаткоречиви

на све се навикне ћуд док бриде ушне шкољке

на аларм и на прозивку,на трач и на  пророчанство

само су празнине

налик  твом милосрђу

ту те још може затећи

неки устаљени гест самоодбране

тако сличан птици грмуши

крилатој,мркој  ђубретарки

коју не види лежерно умирућа голубарка

нити јој помаже,нити је тера од себе

 да није све у времену и дворишту

да има ичег разговетнијег

у запиткивању и измишљотини

добро би дошла

пријале би свеже успомене на гласове

али упорни су двојници ових маглених бића

трпе највећи наук

да није гласно ни јасно

и да нема ичег у галами

ти краткотрајни мрављи  прегаоци,

ситнопевушећи,сотнооки ко љута слова

вечне заповести

вође глистоликих реченица

одгајивачи водених немани и земних неприлика

устукнуће кад се десиш,тишино

одаће се и порасти

бациће сенку и остварити се

стећи Почетак и Крај

Сопствено дисање

да ли је то оно што желим да чујем

да ли се, као и свако,осамљујем

и свако,најмање или никакво,изнанађење

прихватам као олакшање

чему питања у окружењу које нестаје

умарајуће је и претеће

све што је видљиво,

како су овде,буне и ратови уопште цветали

тешко овде у ичему и после ичега

бити победник

чак ни губитник није пријатно описив

не почивају поруке и значења

у овим лиснатим паучинама

у овим паучинастим листовима

биљу,бунилу и нечиткости

каква ли је сада

смртном врту

само видљива

приђеш ли,слетиш ли

или се одрониш

изазваћес пре сваког шума и звука

говор

говор оних који најдуже трпе

чак и тако безбојна

бићеш обојена у плаветнило

које је изнад свега и после свега

и има најближу тајну обећања

огледало за снове који се никад не дешавају

видиковац за догађаје

који су непрестани

извор за сећања која се

без обзира на умор и светло

издашно пресијавају.

Где си,да чујеш

Све

Ово у овом ћутању

?

PUCANJ IZ OGLEDALA / Radivoj Šajtinac

Точак, село Иванје, планина Радан. Двориште Весинаца, новембар 2013. Фотодокументација "Заветина"

Na samom početku,naravno,

Veliki bljesak je pokazao, rekao sve

I više od svega

Eto ti tvoje lažne igre dvojnika

Eto ti sličnosti

Traženja i podudaranja

Sve se u tvom životu sastojalo

od dva istovremena nišanjenja

dve ljute mušice koje su obmanjivale svest

 sudbinskom uzajamnošću

i mišljenjem

o introspekciji, o drugosti

Liku i životu

Kao mestu susretanja

O znacima i pojmovima

Koje su tuđe i usputne slike

Ukrašavale ko neuramljene fotografije

Na zidovima starinskih seoskih soba

Ti retki i smisleni trenuci prisebnosti

Uvek behu drugome nalik,

zbog drugog upriličeni

Plod strpljenja ili slabosti

Ledena,srebrna i neizbežna

Beše ova površina s koje smo ujutru čitali

S lica svoje stanje i sitne ispravke

Iza leđa beše gusta bela mrlja

Odsjajem izgrebanih keramičkih pločica

Tetovaža zapisa o našem prisustvu

Na tim površinama od senki

 i bezbojnog laka

Jedno je oko bilo u sjaju započinjanja dnevnika

Drugo se sporije snalazilo

I kroz kapi s obrva

Teže pristajalo na podelu događaja

Na to da više ili duže borave iznutra

I da se sjedine s nemom silom

Da se

Samo

nečeg minulog sete

Ovo su nepriznate,neopevane verzije Raspeća

Ovaj raskol sa istim u sebi

Ova istost s raskolom,opet u sebi

Mala mu se opasnost i mali značaj pripisivali

Zdravima,poslušnima i vedrima

Sve je to bila samo zabava u toaletu

Jer na kraju krajeva

Uvek je odlučivao,reflektovao,započinjao

I okončavao

ovaj ispred

Kog nepomično i kardinalno

Uvek pruhvata prostor od amalgama

ograđen i oblikovan

Ko svaka stvarčica poslužiteljka

I tako su se iznutra menjale

Praznile i ispunjavale one niske sobe

S čijih se grbavih zidova otresala

Ko prašni vosak s nevidljivih ikona

Rđa sa sparenih pribadača.

Kvartet i duet

Tek da se sve mutniji kreč

Ne prelije preko

Svega

A i to sve

Beše samo ovaj trenutak u kom se lice

Sa delom torzoa,do dole

Nevidljivog struka,poveravajući se budnosti

Trudilo da nekog ili nešto prepozna

U onoj meri prisebno

U kojoj to može biti svako i svašta koji

Stvarno ispred postoji

I nije bljutavi mesec potopljeni

Niti bajka o narcisu

Jednom za svagda

Morala se odazvati ona bezdana

Tamna strana ogledala

Iskoristiti košmar

Naoružati se,

Kazniti tu isključivost prednju

samozvanu

Krunisati

Već jednom to doživotno nišanjenje

Sebi dodeliti Početak

I ostvariti bljesak

Sa ove strane pucnja

Smisao je nemušta sprava

Pokretna pa smrtna

Ko ona zbiljska,

obrušavajuća

Tvdrđava tela sve do lica koje je

Na vrhu i izmaku

Jer pogođeno

Nema više ničeg spram

Sebe

SEBE.

I poput poispadalih slova

Mile i trče po starinskim okrečenim zidovima

Neotrovani sejači žita

Miševi,

Srča

 i davni pesnici
           ________ Iz rukopisa "Gorko selo"

БЕСЕДА РАДИВОЈА ШАЈТИНЦА*

Светлост прашуме Лакомице (Заветине, крајем јула, 2013)

Даме и господо,поштовани оци,

Браћо и сестре,штовани гости и домаћини,

молим се Господу да ми опрости и помогне да ово узвишење које радост у оваквим приликама нуди не буде ни једном трунком из таштине схваћена

Осећам се као Свети Себастијан на слици  Андреје  Мантење,наравно не у приказању онако наочит, стасит и силовит као модел већ изнутра чудесним а благодатним искушењем ко он што је сав од стрела забодених

Осећамм четири стреле,браћо и сестре моје, и све су од  бајковите женске благости и поруке.Прва најближа јесте она коју ми забада Људмила, прва што је морала овде и сада поред мене бити,ћер моја,светлом,мудрошћу,срцем прејасним  и без које ову книгу ја ни написао и не бих.Без њених фотографија и открића видних које ми је од завичајне и личне спреге подарила у стваралачкој равноправности.Другу стрелу шаље њена матер, супруга моја,Мирјана. Она је ту негде међ вама,и опет с  упорном подршком за неке снаге којих  у себи самом без ње не бих ни досегао.Али ту је и глас још једне мајке и још једне ћерке ,толико овдашњи, да л из Карлова, дал из Драгутинова , тек, стрела је  моје баке Данице од Милинкових овдашњих и до ње мајчина Стојанкина.

Оне су ме окрепиле вером да верујем у бајке банатске, оне што се дешавају и пресликавају на крају сваке чулне поруке,погледа,.звука и додира

Све је то,добри моји, у овом дану кад се признањем дарују фотографија и бајка,

доказ  непорециве и једиствене  снаге поезије.

.Једино фотографија и поезија јесу садашњост говора,јачи од сећања и многозначни од подстицаја да се пред фотографијом и стихом осећамо подржани у узвишеној мисији поособљавања,од Господа подржане,бајком и светлом у семену истом душом посејано

Ово је прилика да узвишени великоименовани наслов бесмртног Теодора Павловића

чији је темељни потпис остао вечан у оснивању, сакупљању,обнови Матичиног здања буде данас повод за окупљања и и неразилажења.

.Браћо и сестре.штована господо из Матице српске,

Вредни прегаоци новомилошевачки

У   част Теодора Павловића нека буде казано и то

да је и дрхтање и озарење, да су и разлике братство

 да су  и открића родољубље

Живели и  хвала вам

У Новом Милошеву

25 јул 2013                                                                Радивој Шајтинац

.

__________

  * поводом пријема Награде ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ

Ново Милошево   25 .7. 2013

КО ПРАВИ ТЕ СПИСКОВЕ?/ Радивој Шајтинац

КАО У СВИМ НЕИЖИВЉЕНИМ И  АУТИСТИЧНИМ
ЗАБРАНИМА ТАКО И ОВДЕ МНОГЕ
МАНИФЕСТАЦИЈЕ,ФЕСТИВАЛИ,
СМОТРЕ
САБОРИ,ДАНИ, ЗАЧИЊУ НА ПРЕТХОДНО УТРАПЉЕНИМ
СПИСКОВИМА.
У БУРАЗЕРСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА,ГДЕ ИЗМЕЂУ
РУКОВОДСТВА И ЧЛАНСТВА ВЛАДА
СМРАДНА САМОУПУЋЕНОСТ И КОМИЧНО КОРИСТОЉУБЉЕ,
ПРВО СЕ ПРАВЕ СПИСКОВИ -.КОГА НЕ И КОГА ДА.
ИЗМЕЂУ ПРЕДСЕДНИЧКЕ ИЛИ РУКОВОДЕЋЕ АУТИСТИЧНЕ
ПРЕПОТЕНЦИЈЕ И ЧЛАНСКЕ УВЛАКАЧКЕ ИМПОТЕНЦИЈЕ
УИГРАНА ЈЕ ОВА ДО ПРОКЛЕТСТВА НЕПРОМЕНЉИВА ФАРСА
ОПСЛУЖИВАЊА,ПРОТЕЖИРAЊА,
ОДУЖИВАЊА,ЗАДУЖИВАЊА,
ДОДВОРАВАЊА,ЕУТАНАЗИРАЊА
ИМЕНА И ЉУДИ И ТАКО СЕ ЗАБРАН ОДРЖАВА У СМРАДУ
САМОЗАДОВОЉСТВА,
СЕБИОКРЕНУТОСАТИ И СЕБИСПУЊЕНОСТИ.
АКО НЕКОМЕ ОВО НИЈЕ ЈАСНО ОНДА НИШТА

„ВЕЛИКИ ОБИЧНИ ЧОВЕК“ / Шајтинац

Врежа бундева, Мишљеновац, 3. јун 2013. Снимак Иван Л.

Проклет да си велики обични човече

Ма где био , ма како,ма чији

Ма ко те сматрао

Ситнио у помену

Проклет био

Морална уседелицо

Полит- социјална флоскуло

Свакидашња  јадиковко

Ноћна пошасти

дневна кантарушо

избледели

занемели

чемер и немаштина

под бескрајним питањем

земни изговор

проклета да си  заразна измишљотино

птицо гракталицо,свакаква и свачија

песмо пре фајронта

заптивена рупо на свирали

клипу у точку

зеницо  непробуђеног ока

кошуљо  поводљивог човека

поткупљива тројеручицо

и тројеножицо

разноразних видарицо

потрошена песмарицо

ни на сунцу,ни на на месечини

не прилази ми мека и преобразива

ко прамен

изрод жртве и љубави,некадашња свесмислицо

бљеску, арехетипу,

глинена грабљивице

за чистог ловца из срца

тесто свеприхватања

надеву епске несвестице

куго нова

кућо стара

ни једне речи да те сретне

ни једног суда да те каже

безбојна безначна подножна кованинцо

ни од нас потекла

ну од нас утекла

ишта значила

ништа не зрачила

остала

несварива од умишљаја

отровна од продаје

остаде други

остаде самац

у себе  самом те  повраћа

дави се

унутра у себи омчу везује

обешен

у себи и  свему

ћути

не да се други пут

ВИДОВДАН 2013 / Р. Шајтинац

змијче у лагуни, забарку. Пек,Врбе, 27.06. 2013. (Фото Заветине)

Одучиће нас од знања,

Излечити од воље,

Накалемиће на инат ручни рад

Загорчаће милину

Изобличити разлоге

Свануће а ми се нећемо дати

Неће нас збунити ни светлост самцијата

Ни сунца ни месеца

Радосна у пекари,задихана изнад

Гајби с мрвицама   и мишјим очима

Уздахниће магистарка микробиологије

Ко и њена колегиница у киоску иза зида

Крупним ће уздасима  частећи себе

 Обилним дахом

Јуро дочекати две запослене грације

Све ће на њихивом лицу сијати говорећи

Најзад

И  зачешљано знање под службеном марамом

Склоњених власи и витица

Ето их

Свака крај вратница

Где и бдију  судбинине слушкиње

Преко пута

У хладу кафанског јасмина

Заваљен  газдачки брав,двоножац

Лепо распоређених удова

Једном шаком у носу

Другом у мудима

Трећом преко чланске карте

Само он да је види и осећа

За сваки случај

Гледа какву радост доноси одбачено знање

Бег из учења,

Исход из мудрости

И то још док си женско

Бог вида не вида али

Додира дира

све кужни и ружни

дневни и гневни

Осванули  изнад локала

Имовине, германлука и  курванлука

Све углачани турском успоменом

Фесић на китић

Прво преко уста

Док не мине тендер

А две јунакиње,  свака у својој  кули

Након мастера.одложеног незапослења и приложене кинте

За школу и редаре

Стрепе од начелника лимара и предузимача

Председника кафеџије и  важног члана

Секретара рођака и пазитеља

Да их не открије у махиналној памети

Случајној сувислости

Разложности која се не уклапа

 Јуна крај је,липе

Пролазе

Пчеле остају

Зуј,бруј,чемер и чланство

Молба за помоћ/ Радивој Шајтинац

Слика из Доњег Звижда снимљена предвече, 27. јуна 2013. (Иван Лукић)

Има ли у космосу икаквог одговора на следеће питање

 Да ли је додељена награда Раде Томић за 2013  годину?

У правилима конкурса који иначе расписује књижевни клуб Бранко Миљовић из

Књажевца пише и то да право учествовања имају сви који пишу на српком језику

и да се резултати и уручење  реализију у пероду од 15 маја до 15 јуна  2013 г.

(29. јун 2013)

УЗЕНГИЈА СТРАТЕГИЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ / Шајтинац

Положај. Крај пруге Бордо-Париз - Београд-Пожаревац- Кучево-Руминија-Одеса. Сектор Мишљеновац. Бела Тукадруз крај ове пруге. 27. 06. 2013. Снимак Ив. Лукић

Исповраћати развлашћено и то из мрака у помрчину и обратно

Уста држати отворена ,руке око пупка,гроктати у сопственом загрљају

ноге благо реширене

Сваки појединачни и колективни креативни концепт претендерисати.

Углачати регуиле,дугмат и шнале,зенгије и рипиде,котуре и котла

Све  неизоставно едиктовати ,константиновати стање актуелних потреба

Извирујући из чмара политикуса махати птицама у лету и штедишама

У лимузинама  родним.

Посвету обавити баба Серани

Господарици манастирског клозета

Овцама послужити по фонд

Који сноп дотације,посвађати сваког са сваким

Никог с Никојим

од Ничега реферисати мир  на пољима свим

можда и дворанама појединим

што пише да пише само Онако о Ономе и за Оне

због Онога

сви  да  се нађемо поменути и потрешени

саборно омађијани

интерес да се не  злотвори,потреба  да се не раздражује

нагон да се не подстиче и док се стење да се не преписује

сваки да је понос нашки а свака мука туђица

по Ономе да се не чачка

без обзира има ли Га или нема.

Све на конкурс па на жири  журно

Добитнике у ректум

а гласање пост фестум

наши смо наши па шта ако мало и боли

свега свега већ подоста свега има

зар

опет боје,угљен папир платно речи,пасуси слова и звуци

пробе,плакат,грознице и флајери,

па још некима и каталози,смислом опковани

с таквим алавим календарима свршено је више

коме је до Чега нек оно што повраћа

врати у себе

помисли мало како је онима

којима  да зину ни напамет не пада

ћуте и трпе,творе  а не смрде

Баба Наталијино "Америчко дрво". Двориште Лукића. Мишљеновац.27. 06.2013. Снимак Ив. Лукић

КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ ДАНКО ПОПОВИЋ “

Фонд “ Први српски устанак “ у Аранђеловцу  rасписује 

КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ

„ ДАНКО ПОПОВИЋ “

Књижевна награда “ Данко Поповић “, која на основу одлуке Управног одбора Фонда, од 9. септембра 2011. године, има за циљ да допринесе развоју српске прозе

и негује оно што је најбоље у слободољубивој српској традицији,

додељује се, под покровитељством СО Аранђеловац, сваке године

за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику објављене у протеклој години (прво издање).

Право предлагања имају издавачи, културне институције,

удружења, организације и појединци.

Предлагачи достављају по пет примерка предложеног дела,

 објављеног од 1. јануара до 31. децембра 2012. године,  на адресу:

Фонд „Први српски устанак“,

34300 Аранђеловац, Венац слободе 14,

са назнаком: за књижевну награду  “ Данко Поповић “

Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Награда ће бити уручена у Аранђеловцу,

на манифестацији ”Разговори под липом Данка Поповића”,

између 7. и 19. августа 2013. године.

Конкурс је отворен 30 дана од дана објављивања, а жири ће своју одлуку саопштити најкасније до 31. јула 2013. године.

Примерци достављених књига не враћају се предлагачу.
Све додатне информације можете добити на бројеве телефона: 034 /725-546

НАПОМЕНА:  Конкурс је отворен до 31. марта. 2013 године.