Translate / Prevedi

Newspapers Ecumenical

Newspapers Ecumenical
MEDIUM. Profil

Претражи овај блог

уторак, 16. јун 2015.

"Бела мачка" у Тијабари или "уметност махагонија"

Зграда „Бела Мачка" представља назив за три зграде у ул. Душана Танкосића бр. 9, у Пироту*. „Бела Мачка“ носи статус споменика културе од великог значаја. 

*
Зграда Бела мачка
Историјски и архитектонски изузетно важно здање у Пироту добило је назив по надимку претка његовог данашњег власника - Бели Мачак. Подигнуто је 1859, на шта указује година урезана на квадратној опеци у поду једне просторије. Репрезентативна кућа - конак** грађена је са укопаним зиданим подрумом у приземљу. Грађена је у време турске власти за имућног српског трговца, а о њеном настанку испредане су приче које је везују уз обавезу боравка турских бегова на пропутовању кроз Пирот, што представља доказ њеног репрезентативног карактера и улоге конака као гостинске куће.
      =  Извор: Енциклопедија за радознале: Бела мачка и друге приче 

_______________ Напомене:  

* ....Пирот је био и данас је транзитно место - место где се сусрећу и мимоилазе људи разних култура и националности. Као утврђење подигли су га Римљани у III веку и дали му име Туррес, што значи кула. У време Византије, простим превођењем латинског назива на грчки језик у значењу речи "кула", град добија име Пиргос. А захваљујући склоности Словена да стара затечена имена градова, уз мале измене, прилагоде свом говору, настало је име Пирот.
Пирот се налази на крајњем југоистоку Србије, на граници са Бугарском, 330 километара удаљен од Београда. Сместио се у питомј котлини, на реци Нишави која га дели на два дела. Према попису становништва из 2002. године Пирот има око 41.000 становника, док у целој пиротској општини, у 72 насељена места, живи око 63.000 становника. Општина Пирот је по пространству једна од највећих општина у Србији, простире се на 1.232 квадратна километра. Граничи се са општином Књажевац на северу, Белом Паланком на западу, Бабушницом на југозападу, Димитроврградом на југоистоку и са Републиком Бугарском на истоку од које је одваја државна граница у дужини од 65 километара. Сам Пирот се сместио у северозападном делу Пиротске котлине, коју са јужне и југозападне стране омеђују огранци Влашке планине и Суве планине, на северозападу Сврљишке планине, док се на северу и североистоку уздиже Стара планина која слови за једну од најлепших и највећих планина Србије са својим прелепим врхом Миџором.  Како се види из описаног географског положаја Пирота, рељеф овог краја је претежно брдско-планински. Његова надморска висина креће се од 368 метара на којој се налази град Пирот у Пиротској котлини, до 2.169 метара колико има Миџор на Старој планини. Клима овог подручја је умерено-континентална, са топлим летима и хладним зимама. Најтоплији месец је јул са просечном температуром 22oC, а најхладнији јануар са просечном температуром минус 1оЦ.  Пирот као транзитно подручје добро је саобраћајно повезан. Кроз њега пролази међународни друмски и железнички правац Ниш - Софија - Инстамбул, који повезује Европу са Азијом. Пирот до Ниша и укључења на Коридор 10 има 75 километара, а до Софије у суседној Бугарској 70 километара. Значајна саобраћајница за Пирот је и магистрални пут који га преко Бабушнице и Власотинца повезује са Лесковцем, где се такође може изаћи на Коридор 10.  Насеље на данашњој локацији Пирота први пут се помиње у III веку као римско утврђење Туррес на чувеном римском војничком путу Via militaris. У време Византије ово утврђење носи назив Пиргос, а словенско становништво ће га у средњем веку назвати Пирот. У састав српске средњовековне државе подручје Пирота ушло је крајем XII века и у њему остало све до доласка Турака на Балкан. За овај крај се у првој половини XIV века везује име чувеног војводе Момчила, коме је каже народно предање припадало утврђење изнад Пирота које се данас по њему зове Момчилов град. Турци су на овом просторима остали све до 1877. године, када је Пирот коначно ослобођен у српско-турском рату 1877-78. године. Све до почетка XX века, Пирот је задржао изглед турско оријенталне вароши са махалама, оријенталним кућама, старим оријенталним занатима и начином трговања.

**  (У каквом је стању 26 споменика културе у пиротској општини)

„Бела мачка” – светска културна баштина, а о њој нико не брине ***  /ТАТЈАНА ВЕЉКОВИЋ 
Пре скоро 160 година, далеке 1844. године, наш познати књижевник и ондашњи министар културе Јован Стерија Поповић, изборио се код кнеза Александра Карађорђевића и Совјета, за очување и заштиту великог српског културног добра - споменика културе. Његова иницијатива да се законом забрани рушење споменика сврстала је Србију у ред ретких земаља које су правно утврђивале однос према свом културно-историјском наслеђу.  На значај очувања културних добара подсећа нас Дан заштите споменика културе - 22. фебруар. Поводом овог дана Музеј Понишавља у Пироту покренуо је низ акција како би скренуо пажњу на значај али и стање споменика културе.  На подручју наше општине постоји велики број споменика из ближе и даље прошлости. Преко 200 локалитета и археолошких налазишта, седам остатака градова и утврђења, 27 цркава и манастира, седам исламских споменика, 20 објеката народне архитектуре доказ су богате историјске прошлости нашег краја. Од свих ових споменика под заштитом државе је 26 објеката.  - У самом Пироту постоји 12 споменика проглашених за културно добро, а ван града их је 14. Према Закону о културним добрима, Музеј Понишавља је проглашен за споменик културе од изузетног значаја, а имамо и четири споменика културе од великог значаја. То су Пиротски град (градић), кућа М. Панајотовића „Бела Мачка”, црква Свете Параскеве у Станичењу и манастир Светог Ђорђа у Темској. Прва три споменика су и на листи светске културне баштине према критеријумима УНЕСК-а, уз манастир Свети Јован Богослов код Поганова - објашњава мр. Предраг Пејић, директор Музеја Понишавља.  У нашој општини не постоји посебна установа која би се бавила заштитом споменика културе, већ је за то задужен Завод за заштиту споменика културе у Нишу.  - Музеј Понишавља је установа заштите покретних културних добара али је заинтересована и за очување старих објеката. Завод у Нишу јесте законски обавезан за наш крај, али пре свега, одговорност за наше грађевине је на нашој општини, нашим установама заштите и нашим грађанима. Тек када се ми заинтересујемо за соптвена културна добра, можемо очекивати помоћ са стране - каже мр Пејић.  Имовинско-правни односи - препрека  А у каквом су стању наши споменици културе? Генерално, према речима директора Музеја, у релативно добром, али има и оних који ће убрзо нестати ако им се не посвети више пажње.  - Код нас се споменици културе могу поделити и на оне споменике у којима се живи, и они су у релативно добром стању. На жалост, постоји и друга група споменика који су напуштени, о којима се нико не брине и они су у лошем стању. То су кућа Стојана Божиловића - Белог, црква Светог Ђорђа у Осмакову, црква Светог Ђорђа у Славињи - каже мр. Пејић.  Ни за један од споменика не може се рећи да је у одличном стању. То су стари објекти који захтевају стално улагање и специфично одржавање.  - Једини споменик од изузетног значаја - кућа породице Христић или Музеј Понишавља - је у добром стању јер се о њему брину и држава и општина. Добро се одржавају и зграде Општинског суда, Гимназије, бившег Окружног начелства (данашња зграда „Галантекса”), апотеке „Карло Скацел”. Пазарска црква, цркве и манастири у Станичењу, Сукову, Крупцу, Височкој Ржани, Дојкинцима и Рсовцима су такође у релативно добром стању – рекао је мр Пејић.  Поред набројаних, постоји и одређена група споменика који се налазе на отвореном простору и који су у релативно добром стању.  - Споменици на отвореном простору су уклопљени у стамбена насеља, то су амбијенталне целине и ту је потребно пуно пажње и труда како би се очувао њихов оригинални изглед. То су углавном велики објекти, као што је Градић, Српско и Грчко гробље, Споменик ослободиоцима Пирота од Турака, Бегов мост, Спомен плоча на Каца Камену. Такви објекти су и Занатске и трговачке радње на Тргу републике у Тијабари, код којих власници морају да поштују решења о оригиналном спољњем изгледу. Ту не смеју да се постављају гвоздени, већ само дрвени портали. То ранијих година није поштовано али се сада више води брига о томе - наглашава мр Пејић.  Код неких споменика постоје и нерешени имовинско-правни односи, тако да постоји проблем њиховог одржавања. Пример за то је кућа М. Панајотовића „Бела Мачка”. Она је сада власништво Скупштине општине Пирот, али претходни власници још увек живе у њој. Према речима мр Пејића, док се не реши овај проблем неће бити улагања у овај споменик културе. „Бивши власници немају интереса да улажу у кућу која није њихово власништво, а ми не можемо ништа док су они у њој ”, каже Пејић. 
***  Урушио се део куће “Бела мачка”(фото)

Спољашњи део једног од 27 споменика културе у пиротском крају, куће “Бела Мачка”, која се налази у Тијабари, недалеко од Малог моста, урушио се под теретом снега ове зиме.
Стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Ниша, као и надлежни из Музеја Понишавља деценијама уназад немају дозволу једног од наследника куће да почну да раде на конзервацији овог објекта па је он, потпуно очекивано, почео да се урушава услед дејства “зуба времена”.
Ова кућа изграђена је далеке 1859. године.
А.Ћ.


       Подвучено: Живот тече даље, па чак и кад га нема 

...

...

...

...

...

...

уторак, 09. јун 2015.

Кривична пријава за злочин у Рајиној шуми 1944.

Српски покрет обнове (СПО) саопштио је данас да је поднео кривичну пријаву за злочин у Рајиној шуми почињен 1944. године надомак Новог Сада. 
"Председник ГО СПО у Новом Саду Владимир Јелић предао је у Тужилаштво за ратне злочине у Београду кривичну пријаву за масовно убиство више стотина Новосађана и других грађана Војводине, чија су тела закопана у јесен и зиму 1944. године у Рајиној шуми надомак Новог Сада", саопштила је та странка.
Јелић је подсетио да је Скупштина града Новог Сада усвојила јуче Декларацију о осуди злочина у Рајиној шуми, који је подржала већина одборника у градском парламенту.
Како је рекао циљ није био само да се ода пошта невиним жртвама које су, без суђења и права на одбрану, трагично изгубиле живот после ослобођења, крајем 1944. године, него и да надлежни органи почну расветљавање овог злочина.
"Ратни злочини никада не застаревају, сведоци смо да се и данас суди нацистима који су деценијама избегавали лице правде, а надамо се да ће правда стићи и оне који су починили овај злочин, а припадници су комунистичког покрета", навео је Јелић речено је у саопштењу.
Скупштина Града Новог Сада усвојила је пре два дана Декларацију о осуди злочина у Рајиној шуми који су починиле власти након ослобођења града 1944. године.
О Декларацији, коју је предложила одборничка група "Сви за Нови Сад" коју чине одборници Српског покрета обнове и Покрета "Динара-Дина-Дунав", од укупно 78 одборника Скупштине Града изјаснило се њих 64, колико их је присуствовало седници градског парламента, а за Декларацију је гласало 42 одборника, 10 је било против, а 12 одборника није учествовало у гласању.


СПО поднео кривичну пријаву за злочин у Рајиној шуми | Досије | Novosti.rs

среда, 03. јун 2015.

(Оно чему сам се вратио много година доцније) / Бела Тукадруз

Белешке уз Случајни рукопис -

БЕЛО, ЦРНО, ЦРВЕНО

Глава XII

...Авлије се плаве од јоргована.
Авлије се беле од љиљана.
Овде бомбе не експлодирају,
Али измилеше чудне змије,
Као да су укрштене са "божјим кравицама"
(како овде зову даждевњаке).
Роса. Гукање гугутака.Роса до колена.
Јорговани. Расцветани. Али не миришу.
Онај глувонеми скупља пластику у џакове,
А један други српом жање коприве. И товари
У ручна колица. Пек надошао. Овде бомбе
Још не падају. У ливади замршена трава:
Прошли су берачи печурака. жута глицинија
Пред салашом. Из оближњег дисконта смех
Необуздан,женски. Масни изрази. Поезија
Овде ништа не може. А киша пада тако дуго
Да сам већ заборавио када је и започела,
вероватно
Још онда када смо побегли из Београда засутог
Бомбама? Киша повремено само престане.
Трава буја. Трава и киша тихо расту,
Гомилају се оловни облаци и и ратни
Радио рапорти, толико и толико погинулих!
Тако је у рату, киша, облака, невоља на претек.
Берем зеље, кисељак и по неку печурку
И радујем се гласовима у даљини.
Разликујем кукурикање кикиреза
Од неког певца-барјактара. Ав, ав, ав!
Јорговани су неописиво лепи, тишина је неописива.
Колико баштенских пужева!Бршљан има зубе и
нокте И њима гризе бетон. И пљускови и
године имају секутиће попут мишева у овој
породичној библиотеци, и њима гризу малтер и
циглу, као свеске мојих дневника.
Синоћ је слетео врабац на грану шљиве крај
веранде. Слетео је и славуј окрвављених груди,
И одлепршао. Можда има гнездо у пукотинама
магазе? Врабац је преспавао читаву зиму између
дуплих Прозора оне собе у новој кући, коју
зовемо именом
Најомиљенијег члана породице.
Цигарете су поскупеле чак 400 %! Подригујем.
Штуцам. Желудац као да хоће да свари сам
себе. Живео сам погрешно, тужно, сиромашно.
Ако преживим ову катастрофу, на планини ћу
сазидати Кућу (на којој планини?),
можда према Хомољу,
На напуштеном салашу предака,
на висини шумској. На месту на коме је
најближи сусед тек на два километра.
Заветујем се да ћу побећи из градова и села!
Нико не говори шта доиста осећа и мисли, што
је и разумљиво Имајући у виду какво је време и
уобичајену склоност Ових људи ка потказивању!
Разведрава се. Блиста необичан привид.
Док сам чистио Библиотеку зачуо сам како
дечији гласићи певуше.
Не верујем да имају више од пет година. Немају
сателитску Антену, нема више телевизије...
Страх је природан. Ратни Радио рапорт касни,
вести су све горе...Шта је прави, шта лажни
патриотизам? Лажни ће скупо платити читава
нација! Бомбардоване бачије према Зајечару
Делују стравично. Један идиот сеје пасуљ по
блату, видео сам! Сеје стрпљиво. Онај што му је
жена побегла.Што је остао сам на свету. Што
има главу ко мерицу, како овде кажу. Још увек
пролазе аутомобили, они скупоценији - Али неће
задуго, вели идиот-сејач. И наставља да сеје.
Све је озеленело - багрем, цер и буква, и смоква.
Између неба и земље титра титрави бескрај,
камен плавац.
- Деда, види, никао је кукуруз који сам посејао,
понавља дечак под оскорушом... А онда сирена
дуго завија, и оглашује налет авиона, близину
смрти, надмоћност најмоћније светске алијансе,
на небу је било хиљаду јахача на риђим и црним
коњима, дијареја ме је будила уместо гугутки и
мајке...
Рат је бесмислен, али има неки свој унутрашњи
смисао.Сабирам и одузимам, делим и множим.
Да ли смо брат и ја погрешили напустивши
родно место? Да ли смо имали неки други
избор?
Рат је у људима и свако је заузео своју бусију.
Изађите из подрума и пећина и јазбина,
накострешени!
Генерације уштројене ратом; психологија полутана;
психологија разних профитера, па и ратних,
књижевних фушера.
...
Играј се, поветарче, са листовима крушке.
Играј се са мирним подневним сјајем....

(26. април 1999, Мишљеновац - 15/7/2010...)

Архива чланака

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

СКОЧКО "Сазвежђа З" - Претраживање ове Мреже

КОМПЛЕТАРИУМ

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ДИЦА СЗ Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,,Другачија Србија,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара ,Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ, ИЗВОДИ,БАЛКАН,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан ,Заставица,Оличење немогућег ,Цариградским друмом ,Брест,,Дибидус , ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1 ,Ђавољакапија ,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito, Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом, Дукат, Наши поседи,Врата Звижда ,Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ ,АЛМАНАХ ,КРЊА историја,Балкански шпијуни ,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност ,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ ,ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија ,Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК, Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА ,Посебна породична заветина ,РЕНЕСАНСА,КОМПАС , ,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј ,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ ,, Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITOБиблиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија ,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ ,(У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА ,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.Контакт , Северци ,Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ


Ознаке - претраживање ове локације

"издавачки казамати" “Убијаћемо вас у вашим домовима!“ 000123 000124 000130 000194 000204 000205 000273 000274 000286 000499 000500 000503 000527 000537 18928 18931 19 817 19 821 19 825 19 847 19 857 19 861 19 903 19 904 19 973 19527 19528 19596 19628 19674 ЛеЗ 00000067 ЛеЗ 00000121 ЛеЗ 0001162 ЛеЗ 0001512 ЛеЗ 0001543 ЛеЗ 0001544 ЛеЗ 0001545 ЛеЗ 0001546 ЛеЗ 0001547 ЛеЗ 0001548 ЛеЗ 0001549 ЛеЗ 0001550 ЛеЗ 0001551 ЛеЗ 0001552 ЛеЗ 0001553 ЛеЗ 0001554 ЛеЗ 0001555 ЛеЗ 0001556 ЛеЗ 0001557 ЛеЗ 0001558 ЛеЗ 0001559 ЛеЗ 0001560 ЛеЗ 0001561 ЛеЗ 0001562 ЛеЗ 0001563 ЛеЗ 0001564 ЛеЗ 0001565 ЛеЗ 0001566 ЛеЗ 0001567 ЛеЗ 0001568 ЛеЗ 0001569 ЛеЗ 0001570 ЛеЗ 0001571 ЛеЗ 0001572 ЛеЗ 0001573 ЛеЗ 0001574 ЛеЗ 0001575 ЛеЗ 0001576 ЛеЗ 0001577 ЛеЗ 0002393 ЛеЗ 0002418 ЛеЗ 0002445 ЛеЗ 0003032 ЛеЗ 0005341 ЛеЗ 0005351 ЛеЗ 0005433 ЛеЗ 0005555 ЛеЗ 0005769 ЛеЗ 0005770 ЛеЗ 0005912 ЛеЗ 0006491 ЛеЗ 0006492 ЛеЗ 0006884 ЛеЗ 0006885 ЛеЗ 0007235 ЛеЗ 0007241 ЛеЗ 0007242 ЛеЗ 0007323 ЛеЗ 0007725 ЛеЗ 0008407 ЛеЗ 0008414 ЛеЗ 0008813 ЛеЗ 0008820 ЛеЗ 0010226 ЛеЗ 0010263 ЛеЗ 0010368 ЛеЗ 0010476 ЛеЗ 0010681 ЛеЗ 0011070 ЛеЗ 0011071 ЛеЗ 0011072 ЛеЗ 0011073 ЛеЗ 0011074 ЛеЗ 0011075 ЛеЗ 0011076 ЛеЗ 0011077 ЛеЗ 0011100 ЛеЗ 0012004 ЛеЗ 0012005 ЛеЗ 0012006 ЛеЗ 0012007 ЛеЗ 0012008 ЛеЗ 0012009 ЛеЗ 0012261 ЛеЗ 0012262 ЛеЗ 0012263 ЛеЗ 0016596 ЛеЗ 0016672 ЛеЗ 0018577 ЛеЗ 00186245 ЛеЗ 0018705 ЛеЗ 0018779 ЛеЗ 0018788 ЛеЗ 0018800 пакао транзиционе Србије став песника

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...