Боље речено: Да се никад не заборави, ако је истина, и ако је потврда оне старе пословице српског народа: Заклела се земља Рају, да се тајне све сазнају! - Г-дин Пузић нам је предложио недавно да публикујемо с времена на време линкове не само занимљивих чланака, него и оних ствари које чаме у тами неправедног заборава. И ево, почињемо....
..
..
Поштовање, г. Лукићу, / Извините што касним са одговором. Захваљујући овом чуду што се зове компјутер, у прилици смо да бирамо и бесплатно читамо бројне књиге. Ко би, уосталом, све то покуповао у данашњим животним условима. Истина, није "технички" исто, јер су припрема за читање и само читање права церемонија, која итекако делује смирујуће по читаоца када књигу држи у рукама. Заваљен у својој столици, окружен миром и испуњен радошћу читања. Данас многе књиге читам на прескок, поготову оне у пдф издању. Оне у које се надам, држим у торби и читам у аутобусу од куће до посла и назад. Оне у које верујем, читам код куће. Верујем да ће Ваша виртуелна библиотека имати захвалних читалаца. У то име хвала на доброј вољи и труду. С поштовањем, Предраг. (Успут Вам шаљем два линка са занимљивим садржајем.)
..
..
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АРХИВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ У ТРСТУ . / – Трст је у прошлости био једно од најзначајнијих духовних средишта Срба ван Србије и његова улога у српској историји је велика. Трст је најпре био прибежиште Србима који су се склањали од турске власти, нудећи им могућност за преживљавање. Вредним радом у каснијим генерацијама, српске породице и појединци у Трсту су економски значајно ојачали и велелепним здањима која су подигли уградили су себе у културну и урбану историју модерног Трста. Значајно су порадили на снажењу и очувању српске националне свести, својим дародавством задужили Српску православну црквену општину у Трсту и друге православне црквене општине. Трст је био не само стециште српске интелектуалне и политичке елите у 19. веку, већ и, посредством српског генералног конзула Хаима Давича, једна од најзначајнијих међународних политичких осматрачница Краљевине Србије крајем 19. века. Давичови погледи, што се може видети из његових извештаја Министарству иностраних дела Краљевине Србије, допирали су до Скадра, Рима, Беча, Далмације – истиче др Перишић.
....
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АРХИВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ У ТРСТУ . / – Трст је у прошлости био једно од најзначајнијих духовних средишта Срба ван Србије и његова улога у српској историји је велика. Трст је најпре био прибежиште Србима који су се склањали од турске власти, нудећи им могућност за преживљавање. Вредним радом у каснијим генерацијама, српске породице и појединци у Трсту су економски значајно ојачали и велелепним здањима која су подигли уградили су себе у културну и урбану историју модерног Трста. Значајно су порадили на снажењу и очувању српске националне свести, својим дародавством задужили Српску православну црквену општину у Трсту и друге православне црквене општине. Трст је био не само стециште српске интелектуалне и политичке елите у 19. веку, већ и, посредством српског генералног конзула Хаима Давича, једна од најзначајнијих међународних политичких осматрачница Краљевине Србије крајем 19. века. Давичови погледи, што се може видети из његових извештаја Министарству иностраних дела Краљевине Србије, допирали су до Скадра, Рима, Беча, Далмације – истиче др Перишић.
Директор Архива Србије истиче безрезервну подршку Министарства културе и Српске православне цркве у раду на овом пројекту, а посебно помоћ Српске православне црквене општине у Трсту и њеног председника Златимира Селаковића. Када буду обрадили и дигитализовали документа по свим савременим архивистичким стандардима, проучаваоци ће бити у могућности да стичу нова сазнања о историји Срба у Трсту и значају овог града, напомиње наш саговорник. – Паљење наше Цркве Светог Саве у Њујорку велика је опомена, јер се при српским православним црквама у свету налазе матичне књиге рођених, венчаних и умрлих и значајна и обимна архивска грађа, па би њихово евентуално њихово нестајање значило и брисање писаних трагова о постојању Срба ван матице. Због тога ће Архив Србије предложити убрзану реализацију пројекта дигитализације матичних књига и архивске грађе при нашим црквама у иностранству. То је амбициозна замисао, али није неостварива ако таквом пројекту држава и црква дају приоритет у наредним годинама. Такав пројекат помогла би и дијаспора, посебно појединци који имају осећај за значај очувања идентитета и доказа о српском постојању – каже директор Архива Србије др Мирослав Перишић.
*
КАКО ЈЕ И ГДЕ СТРЕЉАН ЂЕНЕРАЛ ДРАЖА МИХАЛОВИЋ. Дража Михаиловић, са још девет осуђеника стрејељан је у
1.30 сати послије поноћи 18. јула 1946. године, у багремовој шуми, на 150 до
200 метара од “Белог двора”, у близини данашње Ортопедске болнице “Бањица”. “Сахрањени су на истом месту у три раке” – испричао је Љубо за “Данас” и тако открио тајну скривану преко пола века. - Лазаревски је био припадник Првог самосталног батаљона КНОЈ-а, обезбеђивао је затворе,
а једно време био чувар кабинета Александра Ранковића у Улици кнеза Милоша бр. 45, спроводио је како наводи “ратне злочинце” из иностранства,
био чувар затвореника у згради Стара управа, у Ђушиној улици, где је данас Рударски факултет.- ОВО ЈЕ ТИТОВА НАЈВЕЋА ТАЈНА И СРАМОТА: Ево како је ђенерал Дража СВИРЕПО УБИЈЕН без ПРЕСУДЕ! (ФОТО)
ЂЕНЕРАЛ ДРАЖА ДОБИО РАТ ПРОТИВ КОМУНИСТА: Србија је РЕХАБИЛИТОВАЛА Драгољуба Михаиловића, највећег
непријатеља Тита! "Усваја се захтев за рехабилитацију ђенерала Драгољуба
Драже Михаиловића и ПОНИШТАВА се пресуда Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јула
1946. године", наводи се у пресуди Вишег суда у Београду …Током овог вишегодишњег поступка, који је изузетно скретао
пажњу јавности и био медијски пропраћен, суд је саслушао десетине сведока, махом
историчара, преслушао аудио снимке са суђења и прикупио другу документацију. Предлогу за рехабилитацију који је поднео Војислав Михаиловић
придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу,
Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника
и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право
на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан
суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење. Након два дана од изрицања спорне пресуде Михаиловић је стрељан у Београду. Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља
да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију. Михаиловић иначе нема гробно место. У недостатку других доказа о Михаиловићевој
смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића
утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан
__________________
ЛеЗ 0007341
Нема коментара:
Постави коментар