Translate / Prevedi

уторак, 02. октобар 2012.

БЕЛЕГ ИСТОРИЈЕ / Драгољуб Стојадиновић





POSLEDNJA OAZA - Leva obala Dunava, Jasmina Sikic 3,
Милисав Миленковић, у литератури је све био: и песник и критичар и драмски писац. Само још да напише роман, па да буде на свим књижевним обалама. Свуда по мало, али свуда постојано и трајно. И тако око три и по деценија. Можда и нешто више, можда нешто мање, али ту негде. И што је најважније – све ту траје, све још увек живи, само полако стасава постајући оно сартровско „Зрело доба“, али на наш посебан, драматични балкански начин.
На почетку тог Сартровог „Зрелог доба“, кад сам га већ поменуо, главни јунак Матје једне вечери иде уз неке старе степенице, које шкрипе под његовим новим ципелама. Он полако изува ципеле, осматра степенице и размишља како ће идући пут, да понесе неку бочицу са средством за подмазивање и спречити тај изазовни звук који узнемирава станаре зграде

субота, 08. септембар 2012.

ИЗВОРНИК 2012 / Ристић, Дебељачки, Јеленкић, Сентић...

Један од знакова препознавања: ЗАВЕТИНЕ...


 _____________________________________________Обрен Ристић

Књажевац

НА ПУТУ, ВЕЛИКИ ВАШАР
На дан Светог Илије сваке године
велики вашар вртешке разне игре
и забава а циркус без дневног реда
непрестано упркос упозорењима
интелектуалаца шарене шатре низ
улицу кловнови пресушили реку жабе
крекећу мађионочари уметнички
збуњено посматрају сцену помешаних
улога како ће пред газду шта
публици рећи у међувремену шта
мајмунима и лавовима како ће песници
ово одсањати шта ће словослагачи
шта критичари писати шта ће учитељица
рећи а шта унуци дедовима како ће
се девојке чедне у овоме снаћи на
путу за Сврљиг у предвечерје једно
снег пада пишем ову песму која
од мене упорно бежи измиче књизи

 __________________________________Татјана Дебељачки

Ужице

КЊИГА КОЈА ГОВОРИ
Желела бих да напишем књигу која говори.
Мојим речима, мојим гласом.
Из књиге би допирала музика,
Звуци вечере, позив малих груди на ноћење.
Нечији осмех, прекрасан сигурно, подругљив можда.
У овом погрешном веку.
Време ми уништава корице.
Књига је срце без оклопа,
Склона трзајима, крхка и непредвидљива.
Ко зна колико би деце носило мој лик
Само да могу, само да смем
корак у искорак да претворим.
Цвет сам на неприступачној падини.
С оне стране свих жеља.
Не можемо убити животиње у нама.
Очи се рађају са благошћу милостиње божије.
Најлепше ствари чине се тихо.
Кад бисмо хтели, могли би и Светим стазама.
Али немам више празних страница.
Таква је моја књига.

________________________________________Саша Јеленковић
Зајечар
ПРЕДЕЛИ СЛАБО ОСВЕТЉЕНИ
Сада сам ту, међу вама, они који ме не виде
чују пуцкетање мојих прстију, они који ме не чују,
виде како низ платно клизне цинобер на зрно грожђа.
Треба бринути шта смо пропустили јурећи у заносу,
без прорачуна, само с мрвицама храбрости,
неоптерећени извештајима из предела слабо осветљених.
ЕЛЕГАНТНИ ТРГОВЦИ И ДИСКРЕТНИ ГРАВЕРИ
Продавали су ме на свакој раскрсници,
као да тргују пергаментом, шминком,
кавијаром, жицама за лауту,
прашком против свраба –
сваком су ме залуднику показали.
И живи онда понуђен, а неплаћен,
откупљен и непреузет.
Тако је кад не знаш своје место.

________________________________Зорица Сентић

Кан

СТРАНА
имао је срце насликано на лицу
плео је ноте врховима својих прстију
музику у дубинама очију
на његовим уснама спавали су плави пољупци
окретао је стране
човек без година
једне ноћи прокрстарила сам његовим осмехом
сад проводим ноћи у писању и сањарењу
не могу више ни да спавам
он можда никада неће прочитати
морам да окренем страну


______________________________________ИЗВОРНИК 2012 Смедеревска Паланка 2012.


После прва два ''Изворника'' која су имала исту концепцију представљања радова
чији су аутори чланови Књижевног клуба ''21'' из Смедеревске Паланке, пред нама је трећи, који нам доноси нешто измењен приступ овом зборнику.
Оно што примећујемо у првом делу збирке,

недеља, 29. јул 2012.

Naši lekari opet idu u Libiju?...

Prema pisanju

Naši lekari opet idu u Libiju, plata oko 2.000 evra

Naši lekari opet idu u Libiju, plata oko 2.000 evra Dva meseca nakon što je završen građanski rat u Libiji, radnici iz Srbije ponovo se vraćaju u tu zemlju. Led su probili medicinari, sedmoro lekara i tehničara, koji su put Tripolija krenuli pre mesec dana. Druga grupa medicinskih radnika, njih osmoro iz Beograda, Valjeva i Ćuprije, u glavni grad Libije putuje već sledeće nedelje.


Reč je o lekarima i medicinskim tehničarima, koji su već radili u Libiji do početka građanskog rata, kada su se vratili za Srbiju. Oni imaju važeće vize i odlučili su da se vrate u Tripoli, u centralnu bolnicu.

Među njima je i Jelena Milošević koja je pre rata u Libiji provela 10 godina, koja kaže da je trebalo da otputuju još ove nedelje, ali je put odložen zbog problema sa aerodromom u glavnom gradu Libije.

- Najverovatnije ćemo ići preko Tunisa, u utorak. Nećemo čekati da se na nivou država postigne zvaničan dogovor sa novim libijskim vlastima. Već smo radili tamo i dobili smo poziv iz bolnice da ponovo dođemo. Sve smo organizovali preko agencije. Kada stignemo, potpisaćemo ugovore o radu na godinu dana - kaže za „Blic“ Jelena Milošević, medicinska sestra.

Libijcima, kako kaže, nedostaje medicinski kadar, pa za naše lekare i tehničare ima puno posla....
             videti više: Srpska dijaspora (internet novine srpske)

недеља, 08. јул 2012.

ДОШЉАК / Слободан Бранковић



 
Тек што рат стао,
Земља још подрхтавала.
Погорелце размештали
По напуштеним кућама.

Сирочићи проходали
У добровољачкој колони.
Имућни неке усвојили,
Остатак у дом упутили.

Један се у рову сакрио
Кад с домаћима жмурке играо.
Нико га никад није нашао.

_____________________________
Из писма  песника С. Бранковића:

Поштовани,

Ево неколико редака о некоме који ме је нашао а њега нико никад!

Поздрав
Слободан

четвртак, 03. мај 2012.

Крајности. Србија


Бесплатан оглас



Издавачка кућа Пешић и синови позива Вас
4. маја 2012. у 19.00
у Центар лепих уметности маестра Јована Колунџије 
GUARNERIUS
Џорџа Вашингтона 12

на промоцију књиге Александре Бајић
КАЛЕНДАР ПРЕДАКА
са изложбом фигурина Винче и Лепенског Вира
Јована Петронијевића

(Извор: УКС)

=================================================

Srbija

Praštaj, zemljo moja
praštaj i pokaj se
zbog neumerene gordosti
jedne misli kojom si
bojila noći i dane
zbog krvi bez pokajanja
zbog laži
zbog bratske i komšijske obmane
zbog zaborava semena mudraca,
zemljo moja

zbog svih zalutalih duša
vremena
u kom si dozvolila
da te odseku od neba...



Slobodan  J. Čvorović
_______________________________________________

Из писма аутора:   Poštovani Miroslave, evo i dalje blagog poetskog zapisa uoči samoodabira polit-zanata, ili "lutajućih srca", 6-majskih.

    ..Smatram neophodnom Misiju Kulture u najširem ili predložite rezervnu snagu reči, našeg zajedničkog skupa, koga vam predlažem...
      Obnova "renesansnih" težnji u 21 veku..Ima ih. Kusturica uostalom, pokušava - i na svoj način uspeva - kao familija Medici u ital.renesansi, da obnavlja umetnost vidova reči, arhitekture, muzike, slikarstva...i to je jedina Nova Srbija...
      Osnov je creation ili stvaranje u svemu...
pozdrav!



Претражи овај блог