Translate / Prevedi

Newspapers Ecumenical

Newspapers Ecumenical
MEDIUM. Profil

Претражи овај блог

петак, 01. април 2016.

Средњовјековни српски православни манастир Липље

На пола пута Бања Лука – Добој са сјеверне стране планине Борја, смјештен је овај средњовјековни српски православни манастир Липље. Са овог пута манастиру се скреће код аутобуске станице Клупе (10 км). Иначе, манастир је смјештен на питомој заравни ушћа потока Млијечнице у ријечицу Бистрицу и ово је најшири дио уске планинске котлине која се формирала уз ток Бистрице. Према живом народном предању манастир је задужбина Светог Саве, па је код предпоследње обнове (1867/1879) г. на западном порталу као вријеме постанка наведена 1219. година.
Сам назив “Липље“, се помиње већ 1273. год., али изричито као манастир, према засада познатим историјским изворима, помиње се тек крајем петнаестог вијека у Крушевском поменику (поменик манастира Добруна код Вишеграда). Оно што је данас јасно и према тврдњи преподобног Јустина Ћелијског, манастир је задужбина краља Драгутина са краја тринаестог (13.) вијека, иако је вјероватно и он саграђен на темељима неке старе цркве. Били како било знамо да је манастир првобитно био посвећен светом Николи, али је послије поменуте обнове у деветнаестом вијеку освећен у част Благовештења Пресвете Богородице.
Сам манастир Липље је изузетно елегантна црквена грађевина, која спада у ред већих средњовјековних сакралних објеката и свакако највиших (око 20 м.) сразмјерно величини. О томе свједоче и друге манастирске грађевине: стари конак који је постојао са западне стране цркве, трпезарија са јужне стране, воденица и ступа за сукно на потоку Млијечница, као и економске зграде на Појатинама.
Према предању и оскудним записима манастир је имао велике шумске површине и пашњаке на планини Борја са бројном ситном и крупном стоком, гдје и данас постоје локалитети са називима: Солила, Појила, Планиште… што подсјећа на интезивно планинско сточарење.
Зиратни земљишни посјед – манастирска житница, налазио се на подручју данашњег Прњавора, нашто недвосмислено указује и назив касније образованог градског насеља. Ријечице Бистрица и Укрина биле су природна комуникација између манастира и његовог посједа.
У непосредној околини манастира бројни су локалитети који свједоче о живој дјелатности и другој присутности манастира на овом простору. Ту су поред Појатина, извор Калуђерац, два Рибњака, храстова шума – Калуђерски мајдан, Калуђерска лука и др. Очигледно манастир је имао поред бројних грађевинских објеката и солидан земљишни посјед у шуми, пашњацима и обрадивој земљи.
Будући економски обезбјеђен манастир је имао бројно монашко братство што му је омогућивало свестрану духовну, културну и просвјетну дјелатност. Манастирска црква је била живописана фрескама прворазредног квалитета у самом манастиру је већ од самог оснивања радила преписивачка радионица у којој су преписиване књиге за потребе манастира, али и ширег црквеног подручја. У рукописном минеју манастира Ораховице у Славонији наводи се да је књига написана 1612. године у манастиру светог Николе у Липљу за вријеме дабарског (босанског) митрополита Теодора и игумана липљанског Христофора, као и при старцу (духовнику) Герасиму, а написана је руком монаха Данила.
Ако се у прва три вјека до шеснаестог вијека у манастиру Липљу живјело пуним замахом духовног живота, седамнаести вијек липљански љетописац назива “нужним и прискорбним“. Турско ропство и општа несигурност већ су увелико владали, па се ипак и тада живјело. У манастирском Псалтиру из 1570. године, штампаном у Венецији, налазимо податке о рукоположењу два манастирска сабрата у чин “попа“ тј. јеромонаха: Илије 1576. и Симеона 1616. године.
Године 1615. манастир доживљава праву катастрофу. “Године 7123. (1615)… надође поплава и обузе порту, разори цркву и конак, не остаде камен на камену и утопи се десет монаха и четири ђака, од воде избјегоше само тројица…“ Детаљније податке о овој трагедији преписивач монах Данило не даје, а сам владика Јефрем пише: “ О овом догађају слушао сам од старијих мјештана у нешто различитим верзијама што је и разумљиво. Из разговора са проф. Светозаром Душанићем, директором Патријаршијског музеја у Београду и великим познаваоцем наше средњовековне историје, иначе родом из Прибинића, сазнао сам неке нове податке и биљежим његово еминентно сазнање о овом догађају. “Догађај је без сумње тачан, али се не односи на сам манастир већ на манастирски метох који се налазио у кањону Бистрице испод засеока Јотановићи. До трагедије је дошло када се послије дугих киша клизиште земљишта затворило кањон и образовало брану која је под великим притиском вјештачке акумулације воде попустила и нагли талас висок неколико метара однио је метох, углавном грађен од дрвета, заједно са монасима и ђацима.“
Ова интерпретација догађаја је врло реална и она нам открива податак да је у поплавом разрушеном метоху било 17 монаха и ђака, што је прилично велики број, ако се има у виду, да је у самом манастиру морао бити знатно већи број монаха. Очигледно да је манастирско братство било бројно и поред послова у манастиру обављало је и парохијску службу на ширем црквеном подручју. Дароносица јеромонаха Висариона откривена је у Вијачанима, а други липљански јеромонах хаџи Христофор Липљан налазио се 1681. год. на служби пароха при старој цркви у Сарајеву. Занимљиво је, да је поменути јеромонах хаџија тј. поклоник Гроба Господњег у Јерусалиму, што је за то вријеме овакво путовање било веома тешко, ризично и врло скупо.
У седамнаестом вијеку економска моћ и слава прошлих вјекова манастира Липља полако тамни, да би већ крајем истог вијека доживио пуно запустјење за скоро три наредна вијека. Најиме крај седамнаестог вијека означен ја Аустро – турским ратом у коме су Турци поражени, а над поробљеним хришћанским становништвом и његовим светињама вршен је нечувени терор и разарање. Липљански љетописац биљежи: “у та времена манастири многи опустјеше и сагорјеше од проклетих и безбожних агарјанских синова. И тада манастир Ступље и Липље сагоре и опусти сасвим.“ Овај запис сачуван је у рукописној књизи донесеној из Липља у манастир Ораховицу у Славонији куда су избјегли липљански калуђери носећи са собом само нешто ствари и књига. Ово запустјење манастира и бјежање калуђера догодило се 1696. године. Липљански монаси су чекали повољније вријеме да се врате и обнове свој манастир, али га нису дочекали. Помрли су као избјеглице у туђем свијету, а само понека књига сачувана до нашег времена свједочи о њима и њиховој трагедији.
Те кобне 1696. године манастир је опљачкан и сагорео, оловни покров са купола је однешен, а све остало што је могло изгорети спаљено је. Остали су само голи зидови, који су за два вијека, колико је манастир био без крова потпуно остао без фресака, свод у припрати храма је пао, думе обрушене, а из храма порасло је дрво које је разарало већ и онако огољеле зидове. Од других манастирских зграда остали су до почетка овог вијека само рушевине каменог конака који се налазио са западне стране цркве. Рушевине осталих грађевина само су се могле назрети. Мисао о обнови манастира живјела је у народу од времена његовог рушења. Народно предање каже да су на приједлог избјеглих калуђера мјештани села Липља одмах након рушења понудили султану стотину волова и стотину овнова за дозволу да се манастир обнови и калуђерима дозволи повратак. Турци су наводно ову понуду прихватили под условом да се посао на обнови обави за три дана, што наравно није било могуће. Ова идеја обнове се остварује тек пред крај турске владавине. Ферман (дозвола) за обнову добијена је 15. августа 1858. године, а радови су завршени тек 1879. и коштали су 1700 дуката. Обновом су руководили свештеници Коста Душанић, Илија Вуковић и Ристо Јунгић са народом. Од ово доба манастир је мирска (парохијска) црква, а 1922. године, са западне стране дозидан је масивни камени звоник који ни стилски ни временски није одговарао старој грађевини.
Године 1965. је у Липљу поново након 270 година, упаљено кандило монашког општежића. За в.д. настојатеља постављен је јеромонах Јустин Пантић, а 1967. године у обновљеном манастиру обављено је прво монашење. Замонашен је монах Јефрем (Милутиновић) данашњи епископ бањалучки и од тада Липље полако почиње свој духовни и материјални раст.

Калуђерски водопад

Калуђерски водопад доступан љубитељима природе

Импозантни старопланински бисер природе - Калуђерски водопад, биће убудуће доступнији заљубљеницима у нетакнуту природу, јер су планинари из Планинарског клуба "Видлич" из Пирота детаљно обележили пут до водопада који се налази на шест километара од најудаљенијег старопланинског села Топли До, а испод највишег врха Старе планине Миџора.
Како је Тањугу рекао лиценцирани планинарски водич Роберт Илић, реч је о бисеру природе за кога ретко ко да је до скора знао и да постоји. 

YouTube Printscreen
YouTube Printscreen
"Водопад се налази испод самог врха Миџор у пределу нестварне лепоте, висок је најмање 200 метара и призор је заиста непоновљив и неописив. Осим Калуђерског водопада, у том делу Старе планине налази се још најмање десет мањих водопада", прича Илић. 

Он је додао да им је у обележавању трасе до тог водопада помогла Туристичка организација Пирот, а директор те организације Братислав Златков рекао је Тањугу да ће водопад бити уврштен у туристичку понуду пиротског краја. 


"Осим Чунгуљског, Пиљског, Тупавице и других водопада планирамо и да Калуђерски водопад уврстимо у туристичку понуду. Пут до њега је у појединим деоницама лош и непруступачан, па чак и опасан због чега ћемо са планинарима радити на томе да опасне деонице буду уређене тако да водопад буде доступан што већем броју људи", каже Златков.

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

СКОЧКО "Сазвежђа З" - Претраживање ове Мреже

КОМПЛЕТАРИУМ

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ДИЦА СЗ Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,,Другачија Србија,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара ,Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ, ИЗВОДИ,БАЛКАН,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан ,Заставица,Оличење немогућег ,Цариградским друмом ,Брест,,Дибидус , ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1 ,Ђавољакапија ,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito, Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом, Дукат, Наши поседи,Врата Звижда ,Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ ,АЛМАНАХ ,КРЊА историја,Балкански шпијуни ,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност ,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ ,ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија ,Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК, Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА ,Посебна породична заветина ,РЕНЕСАНСА,КОМПАС , ,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј ,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ ,, Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITOБиблиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија ,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ ,(У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА ,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.Контакт , Северци ,Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ


Ознаке - претраживање ове локације

"издавачки казамати" “Убијаћемо вас у вашим домовима!“ 000123 000124 000130 000194 000204 000205 000273 000274 000286 000499 000500 000503 000527 000537 18928 18931 19 817 19 821 19 825 19 847 19 857 19 861 19 903 19 904 19 973 19527 19528 19596 19628 19674 ЛеЗ 00000067 ЛеЗ 00000121 ЛеЗ 0001162 ЛеЗ 0001512 ЛеЗ 0001543 ЛеЗ 0001544 ЛеЗ 0001545 ЛеЗ 0001546 ЛеЗ 0001547 ЛеЗ 0001548 ЛеЗ 0001549 ЛеЗ 0001550 ЛеЗ 0001551 ЛеЗ 0001552 ЛеЗ 0001553 ЛеЗ 0001554 ЛеЗ 0001555 ЛеЗ 0001556 ЛеЗ 0001557 ЛеЗ 0001558 ЛеЗ 0001559 ЛеЗ 0001560 ЛеЗ 0001561 ЛеЗ 0001562 ЛеЗ 0001563 ЛеЗ 0001564 ЛеЗ 0001565 ЛеЗ 0001566 ЛеЗ 0001567 ЛеЗ 0001568 ЛеЗ 0001569 ЛеЗ 0001570 ЛеЗ 0001571 ЛеЗ 0001572 ЛеЗ 0001573 ЛеЗ 0001574 ЛеЗ 0001575 ЛеЗ 0001576 ЛеЗ 0001577 ЛеЗ 0002393 ЛеЗ 0002418 ЛеЗ 0002445 ЛеЗ 0003032 ЛеЗ 0005341 ЛеЗ 0005351 ЛеЗ 0005433 ЛеЗ 0005555 ЛеЗ 0005769 ЛеЗ 0005770 ЛеЗ 0005912 ЛеЗ 0006491 ЛеЗ 0006492 ЛеЗ 0006884 ЛеЗ 0006885 ЛеЗ 0007235 ЛеЗ 0007241 ЛеЗ 0007242 ЛеЗ 0007323 ЛеЗ 0007725 ЛеЗ 0008407 ЛеЗ 0008414 ЛеЗ 0008813 ЛеЗ 0008820 ЛеЗ 0010226 ЛеЗ 0010263 ЛеЗ 0010368 ЛеЗ 0010476 ЛеЗ 0010681 ЛеЗ 0011070 ЛеЗ 0011071 ЛеЗ 0011072 ЛеЗ 0011073 ЛеЗ 0011074 ЛеЗ 0011075 ЛеЗ 0011076 ЛеЗ 0011077 ЛеЗ 0011100 ЛеЗ 0012004 ЛеЗ 0012005 ЛеЗ 0012006 ЛеЗ 0012007 ЛеЗ 0012008 ЛеЗ 0012009 ЛеЗ 0012261 ЛеЗ 0012262 ЛеЗ 0012263 ЛеЗ 0016596 ЛеЗ 0016672 ЛеЗ 0018577 ЛеЗ 00186245 ЛеЗ 0018705 ЛеЗ 0018779 ЛеЗ 0018788 ЛеЗ 0018800 пакао транзиционе Србије став песника

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...