Купио бих деци,коња
Деца велика
Коњ још мали
животиње скупе
Још на школовању
А старински занос ко да шталском сенком
умирује
Адреналин што упире у кожу и месо
Ледену иглу забодену у зеницу
Модре трунке протеране капцима
На подочњаке,
Кесе препуне артикала
Купљених у тек занемареном бунилу
А коњ
мали репати тркачки скакавац
добро би дошао
чак и непомичан
пропет ко декабристички споменик
или ренџерски беџ
стаклени украс на трпези
подсмешљива препознатљива играчка
између сребра,грашка,мркве,мајонеза и кобалта
туда ни они у кошмару нису тутњали
јахачи
и као што водом дуго испирано
грање испљунуто из плићака
хита једином преосталом исходу
из воде у ватру
ако ико прође
и сети се
докон или прехлађен
тако и ти коњи које бих купио
чујем нервозне и бесмислене у сопственом обећању
деца немају куд
немају зашто
деци је исто и у нечему и у ничему
јахали или шмркали
с обе су стране човеколике утваре,стриропором
засута дворишта,цвеће које отреса креч и плаши птице
папуче на зарђалом прагу
подједнако мушке и женске
већ попуњене мртвим стопалом
приватним кораком у јавно гађење
ко личним утицајем на туђе рађање
иза зида,иза леђе,иза стејџа
узалуд се праве колевке за укротитеље
ништа за урамљивање
ништа
за успављивање
ни топом ,ни топотом,ни книгом, ни иглом
штета толико провидног стакла у окружењу
колико само галопера,касача,
незапослене фатаморгане
ергела
али куповина је бајковито арапска
склона дугом читању
а моја су деца из готске приче
преферирају коњски кулен,црно вино
и шлаг међу купинама
ово моје стоно поетизирање
стара је болест замене сна медју генерацијама
ни поруке, ни одсјаја
ни тимарења ни клађења
ни смислене жеље ни намере
међу садашњим и будућим наследницима
не буди људска зебња
нејасно дарежљива
буди коњска снага
сликај се крај невидљивих споменика
измисли и нама неку фасцинацију
и прећути
биће ти лакше
== из нових рукописа
Нема коментара:
Постави коментар