Translate / Prevedi

Newspapers Ecumenical

Newspapers Ecumenical
MEDIUM. Profil

Претражи овај блог

уторак, 02. октобар 2012.

БЕЛЕГ ИСТОРИЈЕ / Драгољуб Стојадиновић





POSLEDNJA OAZA - Leva obala Dunava, Jasmina Sikic 3,
Милисав Миленковић, у литератури је све био: и песник и критичар и драмски писац. Само још да напише роман, па да буде на свим књижевним обалама. Свуда по мало, али свуда постојано и трајно. И тако око три и по деценија. Можда и нешто више, можда нешто мање, али ту негде. И што је најважније – све ту траје, све још увек живи, само полако стасава постајући оно сартровско „Зрело доба“, али на наш посебан, драматични балкански начин.
На почетку тог Сартровог „Зрелог доба“, кад сам га већ поменуо, главни јунак Матје једне вечери иде уз неке старе степенице, које шкрипе под његовим новим ципелама. Он полако изува ципеле, осматра степенице и размишља како ће идући пут, да понесе неку бочицу са средством за подмазивање и спречити тај изазовни звук који узнемирава станаре зграде
у којој се налази она због које он ту долази.
Изненађује нас, колико Сартр има времена да се бави оваквим детаљима, да загледа свој ход кроз свет, да осматра да се осврће. А ја сам у тренутку кад ми овај роман дошао до руку читао како Вукашин Катић иде кроз Ниш на једну драматичну седницу владе и непрестано скида шешир, поздрављајући оне крај којих промиче, загледан у штаке рањеника, у сиротињске делове њихове одеће и све то у пролазу, и магневно. Бива то погађате у Времену смрти  Добрице Ћосића и осећате како су различита времена овде на Балкану и како много има могућности Сартров Матје да се посвети својим ципелама и степеништу које шкрипи под његовим корацима. И то није само ствар уметности него чини се дело и поднебља и судбине.
Нешто слично срешћете у збирци песама Милисава Миленковића коју је током целе прошле, тек минуле године, елем на самом почетку миленијума одштампао „Верзалпрес“ под насловом „Провала облака“, да већ у наслову најави необуздану динамику, одсуство мира и спокоја, што нас прати, тако рећи од кад је света и века. Ако баците поглед на пример на песму „Панчићев врх у магли“ песму која би могла да ода пошту једном истраживачу и његовим открићима на нашим планинама, схватићете зашто ми је и овом приликом Сартров Матја пао на памет. То је релативно кратка песма и ја бих вам из ње прочитао неколико првих стихова:

„Зашто у облаке, међу браћу душмане и хајдуке
Походиш небеса и кротиш земаљске нарави
Киснуо и гинуо си од дажда и подмукле руке
Замилован муњом и громом жудео да се усправи
Тај врх у магли као звер у наглој пени“.

То је тај наш Панчићев врх. Осећате како је много тешких, ратничких израза и метафора како се пред човеком мотају душмани и хајдуци, како се драматично походе небеса, па се и кисне и гине од душманске руке, како је песма пуна звери, магле, лутања, борења, испрекиданог злог времена, како се цела наша судбина слегла у те стихове и вазда опака и вазда зла и нема се ни времена ни предаха да се стане и замисли над тим шетњама и планинарењима великог научника да се седне и песмом прослави цео тај велики земаљски траг једног умног човека него се уз врх који носи његово име, сав сампас историје и судбине слегао око тога планинског врха, па врхуни у човеку неодвојивом силином адског удеса злог времена што бије од свуд и заокупља једног песника, који није склон да се разбацује злом и несрећама, него много више да о њима размишља, да из њих ниче као биће и као човек, али, му, ето, и то увек не успева, па тог лета 1999. године, кад је још све око нас врило, он на том врху окупља историјске олује и осећа како нема мира нигде па ни ту где је човек дошао да се мало удаљи из грозничавих времена која проживљавамо и надише чистог ваздуха и окрепи за наставак злехудног трајања, а ево где нигде нема, не само симболичног, него ни стварног мира ни спокоја.
Из безмало свих кључних речи ове песме избија неко зло, за све њих везана је нека несрећа или нека непогода.
Ето како човек песник и ту, где би могао после напорног рада да одвеже своју обућу и ослободи уморне табане, осмотри своје прсте на ногама и уочи неки неподрезани нокат на њима, па да следећи пут, попут Сартровог Матјеа, понесе маказице и док ужива на панчићевом планинском врху, среди тај свој израсли рожнати део тела, не би ли се предао чарима планине, он, ето, увијен у маглу осећа целу једну немирну српску прошлост како се инстиктивно сакупља у њему и тако безизлазним, туристичким поводом, па се без терета времена нигде не може и све драматично изражава.
Наравно нису све песме у овој књизи овако сурово упрегнуте у кола нашег набијеног временског трајања, али му ноге јесу и то некако није без посебног значаја и смисла.
А ова, на панчићевом врху да јој се још једном вратимо, има један стих слутњу, један стих најаве драматичних расплета кад песник вели: „Србија на врху може да прокључа / слутећи тајну небеса, таму браве и земаљског кључа“. То песник претсказује, разабире своје искуство са злом и сабира га на том сада већ симболичном врху планинском, да ту, где је све шикнуло пут неба, наслути нови неки земаљски дажд, без кога не можемо и са којим морамо непрестано, свуда и увек да живимо.
Путује светом наш песник Милисав, обилази наше крајеве, знаменита места и стране земље и народе, али свуда увек чува тај неки немир времена кроз која смо од памтивека пролазили, налази речи које се за тај наш удес лепе и које га некако из дубина и посредно, али тачно изражавају и то не да би тиме насликао себе, јединку, ону Његошеву сламку међу виорове, него да би тиме бдео над колективном несрећом и злим удесом под звездама целог овог српског народа, коме је Талија окренула леђа па се одасвуд повлачи, свакуд дефанзиван и са свих страна стиснут и притиснут, па се силина драме набила у његов језик, у његову мисао као једино стање његовог озеблог и уморног духа. Све то ове песме носе собом и у себи као искуство свих векова иза нас и злих времена у којима не престаје ова вечна, ова симболична, ова Милисављева „провала облака“. Историја и стихија овде су измешале своје пустошне силине. Све је драма неба и земље, све авет зла и несреће, свуда и увек. И све те тешке речи, ничу одасвуд из ове књиге од ње подстакнут, њом сугериране, па тај Панчићев врх бива врх леденог брега, неки облик краја, страва небеских нестајања.
Но, песник Милисав Миленковић није свуда и увек песник само овог нашег једног неба и поднебља, свеједно колико је њим одређен и њим задојен. Он се овде, чули смо, среће са светом, путује по свету, и шири своју поетску мрежу којом лови уловљен како би рекао некадашњи мудри Момчило Настасијевић. У једном тренутку песму ће крстити некако трактатски „Гете и Срби“. Али и кад „зађе испод сводова Браденбуршке капије“, како сам вели, он осећа да „северни ветар дивље уједа“, дакле, и тамо силовито и с опаким, егзистенцијалним раздирућим претњама. Своја и наша памћења зла он ће ту преплести с легендама кад „босоноги Гете за руку води српско сироче“ и осетити како се добро и зло мешају као шпил карата у историјским менама и суновратима.
Та свест о пролазности, та разабривост у свему што му се догађа, та трезвена опсена што бије из ових стихова и тај покушај да се церебрално и поетско негде нађу и сједине, основне су одлике ове књиге а можда и читавог овог певања.
И да завршим онако како сам већ поводом ове књиге писао:
Јачи кад се време разбесни, мисаонији кад путује и осматра, разборитији када слика друге и приснији кад се нађе крај белега историје Милисав Миленковић је песник који не слика само драму и несрећу, него слика и промишља свет око себе, али и опрашта кад се над тим светом трајно и судбоносно узнемири. Тај немир није обичан. То је немир од века и овог који је тек потекао и векова пре њега а ко зна можда и ових који долазе или се на овај начин драматично најављују и не престају да нас засипају несрећама и почастима, свеједно шта чинили и како се пред њима превијали и жртвама покушавали да зло умилостивимо. Милисав Миленковић нам помаже да се у том удесу саберемо и колико се може разаберемо. А може се мало, и тешко. Прави пут разабрати као да га више нигде пред нама и неможе бити, јер га просто, напросто нема. Или се то само тако у овом тренутку привиђа, а волео бих да грешим и не видим тачно шта нам се спрема и шта можемо да очекујемо.

Нема коментара:

Постави коментар

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

СКОЧКО "Сазвежђа З" - Претраживање ове Мреже

КОМПЛЕТАРИУМ

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ДИЦА СЗ Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,,Другачија Србија,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара ,Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ, ИЗВОДИ,БАЛКАН,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан ,Заставица,Оличење немогућег ,Цариградским друмом ,Брест,,Дибидус , ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1 ,Ђавољакапија ,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito, Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом, Дукат, Наши поседи,Врата Звижда ,Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ ,АЛМАНАХ ,КРЊА историја,Балкански шпијуни ,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност ,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ ,ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија ,Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК, Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА ,Посебна породична заветина ,РЕНЕСАНСА,КОМПАС , ,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј ,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ ,, Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITOБиблиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија ,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ ,(У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА ,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.Контакт , Северци ,Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ


Ознаке - претраживање ове локације

"издавачки казамати" “Убијаћемо вас у вашим домовима!“ 18928 18931 19 817 19 821 19 825 19 847 19 857 19 861 19527 19528 19596 19628 19674 ЛеЗ 00000067 ЛеЗ 00000121 ЛеЗ 0001162 ЛеЗ 0001512 ЛеЗ 0001543 ЛеЗ 0001544 ЛеЗ 0001545 ЛеЗ 0001546 ЛеЗ 0001547 ЛеЗ 0001548 ЛеЗ 0001549 ЛеЗ 0001550 ЛеЗ 0001551 ЛеЗ 0001552 ЛеЗ 0001553 ЛеЗ 0001554 ЛеЗ 0001555 ЛеЗ 0001556 ЛеЗ 0001557 ЛеЗ 0001558 ЛеЗ 0001559 ЛеЗ 0001560 ЛеЗ 0001561 ЛеЗ 0001562 ЛеЗ 0001563 ЛеЗ 0001564 ЛеЗ 0001565 ЛеЗ 0001566 ЛеЗ 0001567 ЛеЗ 0001568 ЛеЗ 0001569 ЛеЗ 0001570 ЛеЗ 0001571 ЛеЗ 0001572 ЛеЗ 0001573 ЛеЗ 0001574 ЛеЗ 0001575 ЛеЗ 0001576 ЛеЗ 0001577 ЛеЗ 0002393 ЛеЗ 0002418 ЛеЗ 0002445 ЛеЗ 0003032 ЛеЗ 0005341 ЛеЗ 0005351 ЛеЗ 0005433 ЛеЗ 0005555 ЛеЗ 0005769 ЛеЗ 0005770 ЛеЗ 0005912 ЛеЗ 0006491 ЛеЗ 0006492 ЛеЗ 0006884 ЛеЗ 0006885 ЛеЗ 0007235 ЛеЗ 0007241 ЛеЗ 0007242 ЛеЗ 0007323 ЛеЗ 0007725 ЛеЗ 0008407 ЛеЗ 0008414 ЛеЗ 0008813 ЛеЗ 0008820 ЛеЗ 0010226 ЛеЗ 0010263 ЛеЗ 0010368 ЛеЗ 0010476 ЛеЗ 0010681 ЛеЗ 0011070 ЛеЗ 0011071 ЛеЗ 0011072 ЛеЗ 0011073 ЛеЗ 0011074 ЛеЗ 0011075 ЛеЗ 0011076 ЛеЗ 0011077 ЛеЗ 0011100 ЛеЗ 0012004 ЛеЗ 0012005 ЛеЗ 0012006 ЛеЗ 0012007 ЛеЗ 0012008 ЛеЗ 0012009 ЛеЗ 0012261 ЛеЗ 0012262 ЛеЗ 0012263 ЛеЗ 0016596 ЛеЗ 0016672 ЛеЗ 0018577 ЛеЗ 00186245 ЛеЗ 0018705 ЛеЗ 0018779 ЛеЗ 0018788 ЛеЗ 0018800 пакао транзиционе Србије став песника

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...