Кад слетиш људски ћеш лагати
Бескрилно
и поводљиво
Разјасниће
ти се прелаз из светла у сенку
И обратно
Висину неће чинити никакви разлози
Тло ће бити
само ослонац
И ништа више
Твоје пернато,ситнокосно,
Мрвоооко
Кљунасто откриће
Прогутаће
ко некад прелетети
Црва читача
Бога упорне
маленкости
заветни отров
присебности
и још понешто
Нема коментара:
Постави коментар