Наивни сликари не стварају посебни правац у оквиру модерне
уметности.. Чудна, дечији чиста дела стоје ван оквира душевних остварења
званичних уметника. Прави наивни сликари без неког шаблона стварају својом
спонтаном свежином, једино својим срцем вођени.
То је карактеристика и по нама високо цењених дела наше Уметнице.
Са једноставношћу и песничком присношћу, са пуно искрености и несвесном
фантазијом својих снова радује гледаоца.
Свака слика садржи у себи неку живост, семе које се само прима и
пушта корене. Радост открића и фантастична сликовитост је такође карактеристика
ствараоца.
Имајући ове ствари у власништву њена уметност је постала врхунска.
На сликама уместо да се види тежак и напоран рад уметника, осећа се
ослобађајући и смирујући поглед уметника који просто зрачи. Са свежином и
непосредношћу доприноси оживљавању сликовитости овог света, а посматрач одмара
своју уморну душу гледајући дело.
Дела Иванке Јовановић карактеришу човек и љубав према домовини –
пише у књизи представљања. Осећам да од овог више не може дати уметник и његово
дело посматрачу.
О наивној уметности Кандински пише:
„Уметник, који у много чему личи на дете, лако може стићи до
унутрашњих гласова ствари. У овом се скривају корени уметности, који служе да
би чули унутрашњи глас. Тај унутрашњи
глас отвара пред нама цео свет. Људе XXI века зато привалачи наивна уметност,
јер она доприноси томе да сам превазиђе све већу удаљеност, одвојеност од
природе“.
Дела, слике Уметнице, стварана чистим срцем такав свет отварају пред нама. Уживајући у делима сетио
сам се речи Волт Витмана, које је овако превео Ваш Иштван:
„…из народа иступам, у духу народа…“
Желим да ова песма, мелодија и даље подржава Уметницу у раду и да
додирне посматрача њених дела.
Комло, 7.
априла 2003.
 |
| Баштенски призор:Кључ, Пек, лето 2014. Фотодокументација "Заветина" (не може се преузимати без дозволе!) |
___________________________________________________
= извор: 97 стр. Свркотиног- Мандићевог рукописа о делу Иванке Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар