ТРЕЋА КАПИЈА: Висок - 1. део (Стара планина

ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР "Сазвежђа З"

Документациони Центар "Сазвежђе З" - Заветина, сместили смо у ВЕЛИКУ МАГАЗУ, коју је сазидао деда Станко. (Први део зграде, и соба у којој сам се родио, сазидали су мајстори пред Други светски рат. Зграда је после дограђивана, када је Деда купио део авлије од покојног суседа Стојана "Буњевца" , и подигао неколико просторија и шупу са кошем.) Не знам у којој се просторији родила наша сестра од стрица Животе (погинуо у околини села Цветке код Краљева...новембар 1944. Деда никада није преболео ту прерану погибију најстаријег сина, па је масном зеленом фарбом исписао Животино име и презиме, на једној греди коша, које ни до данас није избледело). Ж на горњој слици је почетак имена нашег стрица којег нисмо никад упознали. Али о чијем гробу бринемо, као и о гробу још једног нашег стрица Драгише, умро као дечачић, коју годину по смрти своје мајке, апсурдне и преране, четрдесетих година минулог века.Он је некако увек био, чинило нам се млађи од нас, од мене и мог брата Александра - на једној од породичних фотографија. А наш прадеда и прабаба Грозда, и њихов дечак Деда Станко, снимљени и овековечени на фотографији у Турн Северину, изгледају врло бодро, лепо. Прадеда је у то време кад је то снимљено био прегледач од бобичавих свиња и шпекулант, и сувласник са неким београдски капетаном једне кафане у Текији на Дунаву, које више нема...

САЗВЕЖЂА

ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљава - Карлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

петак, 29. јануар 2016.

Висок - 1. део (Стара планина - документарни филм)

Објављено је 18.04.2014.

Висок - 2. део: http://youtu.be/2UgCjPKXme4

Документарни филм "Висок" на документарни и уметнички начин представља живот Старе планине кроз четири годишња доба. С неизмерним ентузијазмом и упорношћу, Владимир Манић је читаву једну деценију својом камером бележио живот планине. За многе импресивне призоре у животињском и биљном свету, он је понекад морао да остане у дивљини данима и недељама, покушавајући да продре у многе тајне. Тако се, на пример, по први пут на филму приказују новооткривена станишта птица која нису до тада забележена на нашим просторима и биљне врсте непознате науци.

Преко 100 сати снимљеног материјала о ретким биљним и животињским врстама, височким сточарима, старим насељима, манастирима и црквама, природним лепотама дивљих предела, планинских врхова, клисура и кањона уобличено је у филм који представља мозаик живота и вредно сведочанство за будућност.

Сценарио, режија, камера, текст, избор музике: Владимир Манић
Лектор текста: проф. Н. Илић
Текст читају: Р. Васиљевић, А. Паравина, Д. Радосављевић
Стручни сарадници: др Ј. Ћирић, др С. Сотиров, др Б. Грубач, проф. Б, Златковић, проф. Д. Јовић, дипл, инж. В. Захаријашевић, и С. Георгиев
Монтажа: Соња Пауновић
Трајање филма: 101 минут

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

О САЗВЕЖЂУ З најкраће речено

Овде ће свако моћи да се обавести о сазвежђу ЗАВЕТИНА, и да одабере неки пут којим вреди да се запути... .Захваљујући овом Агрегату, одавде се може кренути у својеврсни електронски лавиринт београдских Заветина, иза којих не стоји ни велики ни прљав капитал, већ несебичност и неуморност српског, антологичара, романописца, уредника, издавача Беле ТУКАДРУЗА (М. Лукића) (фамилије и проверених пријатеља). У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветина је показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија... >>>>>>>> ЛеЗ 0007550Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

ПУДИНО

Столица Савета за визије

У поезији као и у браку увек нешто ври.

Не закопавај стари бунар док ниси нови ископао.

Све наше благо није под том трешњом крај старог турског пута,

Већ нешто ниже, можда у церју крај, калуђерског извора,

Који су сви напустили, па и последњи горштаци тога вилајета.

Није у извору манастирске реке, у нашој шуми, не, брате,

Већ тамо где се хоризонт затвара бреговима, иза којих се свет олакшава.

И где има букава и заветрине довољне за напредак трешања и шљива.

Тај калуђерски извор, стар шест стотина лета, метузалем, припио се

Уз снове и бездане, из којих дотиче, ваљда из рудникa душа чудесних,

Она смарагднозелена вода црна у сенкама горуна.

Наш ћуп је испод носа, испод онога што нам је отац наш оставио у наслеђе.

Кад старц умре, библиотека сагори.

Сад је дошло време да зидамо нову библиотеку и малу камену цркву.

Тамо где круже орлови изнад глава, и где вргање нико не бере.

Где ракове и кркуше дечаци заврнутих ногавица више не хватају.

Лажна су пријатељства, прљаве су душе. Кад им је тешко нека људи плачу,

Али нека њихове сузе не теку по земљи – да је не упрљају.

Јер данашњи човек веома се извештио у томе, да упрља све.

Зато је наш салаш севераца у горама добро прибежиште за рашљаре и звездочатце,

Пастире и мушмуле и малине. Наш ћуп је – Пудино. Земља је мајка која никада

Не умире и која све чува најбоље, и заборав. Власт је кафана из које мало ко излази

Трезан. Испричај ми потанко то што упорно сањаш да ти кажем ко си.

Калуђери стварају извор, а извор ствара немогуће.

Калуђери не могу проћи а да не оставе трага, и тајна обележја.

Загледај мало пажљивије. Ако у извору има воде више од шест стотина година,

Како летопис и печат мастирски потврђују ископани испод старог неугледног пања,

Биће је још хиљаду година. Ауторитет оснивача и мужева бодрих, то је њихов новац.

Ћуп нам је испред носа, понављам. Не тражи га са лошим друштвом, незахвалницима

Чија срца подсећају на пустињу која пожудно пије небеске пљускове, гута их, а ништа не доноси!

(Средином марта 2016)

ЛеЗ 0007176

ЛеЗ 0006501

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .
Дељено са Лукићем
Моји сајтови 30
‌
13.419.549
прегледа
17. 07.2017. Око 10:52 ч.
(Извод из Контролне табле)
* * *
Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.
Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.
--------------------

Краљевске инсигније

.....Нисам случајно објавио поодавно "Краљевске инсигније", али та књига у овој земљи нигде још није ни приказана, ни оцењена, ни споменута...

Хвала богу што је испало тако! хвала свима онима који су ме сакрили испод корита. Јер сазрело је време да Срби напокон заиграју у Повратном колу.

Од тога зависи српска судбина, побољшање српске судбине...

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.

*Наслов*	Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;
*Класификација*	329
*Опис*	Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац "Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102 Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82. Има и микрофилм изд. Два пута недељно (четвртком и недељом)
*Идентификатор*	0000-0000 ISSN
*Издавач*	Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb
*Датум објављивања*	1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941
*Сигнатура*	п 4291
*Cobiss ID*	37634567
*Физички опис*	41 cm