"Овде лежи онај чије је име написано на води" (Китс)

Џон Китс

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Историја краљевске династије
• 
  Круг лажи, срећом, није затворен

• Где нађеш место ти књигу “посади”
• Покретне слике у служби нацизма
• Стигао наставак "Педесет нијанси - Сива"

АПСОЛУТНОМ вером у искупљујућу моћ поезије и вером у поезију као апсолутно, што је постало аманет свих потоњих генерација великих песника, од Бодлера и Рембоа до Дилена Томаса и Јејтса, од Рилкеа до Целана, од Нервала до надреалиста, Џон Китс је постао зависан о писању. Стекао је ореол мученика у храму песништва.

Тако преводилац Бојан Белић, за "Новости", представља песника чији је први свеобухватни превод на српски језик објавио у издању "Службеног гласника", под насловом "Џон Китс - Сан и поезија".

- Књига обухвата опсежан пресек једног од највећих европских песника, већину сонета и песама, све оде, неколико краћих спевова, "Хиперион" и прву књигу "Ендимиона", са више од 4.000 стихова. Све Китсове збирке хронолошки су поређане са коментарима и фуснотама: реч је о полукритичком издању - каже Белић.

Највећи изазов приликом рада на овој књизи представљало је преношење Китсовог плодног, течног језика, захтевног распореда рима, нарочито у сонетима, те ритма и значења:

- Покушао сам да енглески јамб прилагодим метру који је ближи и природнији нашем слуху.

Једина књига Китсове поезије код нас, према Белићевим речима, објављена је давне 1960. године, у преводу Данка Анђелиновића.

- Тај превод има објективних недостатака, а данас је прилично заборављен и одавно га нема у продаји. Драго ми је да могу рећи да је ово заправо прво појављивање Китса на српском у савременом преводу и да ће српски читалац најзад моћи да ужива у великој поезији која је преведена на све важније језике. У нашем преводилаштву има доста празнина када је реч о важним песницима, па Китс није усамљен пример. Немамо ниједну књигу Дилена Томаса, Харта Крејна, Георга Хајма, Дина Кампане и многих других. Издавачи се веома ретко одлучују на штампање поезије - каже Белић.

Започео је каријеру учећи за лекара, а завршио је као песник-лекар, шаман који исцељује племе, примајући на себе заједничку кривицу и грех, излажући дух злим силама и демонским енергијама. Прва објављена песма Џона Китса (1795-1821) појавила се у часопису "Examiner" 5. маја 1816. За непуних пет година, до преране смрти од туберкулозе, у 25. години, овај енглески романтичарски песник успео је да створи песме којима је задужио и надахнуо браћу по перу до наших дана.

- Идејом о ритуалном саможртвовању и искупљењу друштва чином певања дао је песништву дубоко људско и етичко значење попут песника античке Грчке и тиме се приближио словенској мисли о свечовеку - каже преводилац. 

- За живота је био одбачен и непризнат из сталешких разлога кастинског енглеског друштва и академске критике, која није могла поднети да се један велики песник могао родити у нижој средњој класи. 

После смрти трајно признање и високу потврду вредности његове поезије дали су скоро сви важнији писци, од Тенисона и Овена до Борхеса, Елиота, Јејтса и Харолда Блума.

Идејом о "песнику-камелеону" који је све и ништа, и у коме се прожимају свеопшта космичка начела и супротности, и о "негативној способности" као духовном чулу, према Белићевим речима, антиципирао је песнике 20. века, поготово Песоу. Преиспитивањем света објеката и жудње, најавио је Рилкеа, утицао је на раног Тенисона, а схватањем поезије као жртве и ритуалног искупљења света подједнако је близак древном паганизму и православном хришћанству. Борхес је за сусрет са Китсовим делом рекао да му је то најзначајније литерарно искуство у животу, а Јејтс га је видео као школарца "који је притиснуо лице на излог посластичарнице", искључен из света. У духу Китсовог повратка у древно, митско време богова, као у живу присутност, Паунд је спевао "Cantos". Нема ниједног значајнијег енглеског песника који није успоставио однос према Китсу, кроз дивљење, поштовање или критику.

Мит о Китсу као крхком песнику осетљиве душе кога су уништили злонамерни, груби критичари, огрешивши се о његову поезију, пласирао је Бајрон. Трагика Китсовог живота лежала је у суровом кастинском уређењу енглеског друштва, коме су били подређени књижевна клима и укус. Био је непризнат као песник, изолован, а ипак је ишао на представе, забаве, вечеринке, изложбе, али не зато што је то модел понашања једног интелектуалца, него зато што није могао поднети постојање у осами, у гризодушју и тескоби. Предвидео је да ће бити велики песник после смрти, ужасавао се књижевних сукоба и афера, презирао је људске слабости попут зависти и сујете, као недостојне песника.

Епитаф на Китсовом гробу на Протестантском гробљу у Риму опомињући је епитаф свих будућих песника: "Овде лежи онај чије је име написано на води".

САМО ЗГОДНЕ ДАМЕ

ЖЕНЕ су за њега биле деца којима "би пре поклонио шећерлему него своје време" и желео је да буде у друштву "само згодних дама, јер би у противном само губио време". У писму Бејлију (18. јула 1818) пише како има ђаволске помисли, злобу и сплин. Тражио је химеру лепоте, типичан романтичарски идеал, и жудео за читаоцима, али је своју вереницу дисквалификовао као неуког читаоца када га је критиковала због идолопоклонства. Говорио је да пише за мушкарце, а маштао је да га читају жене из више класе. Није успео да заснује породицу ни да се професионално оствари, па је поезија постала избор и принуда - пише Белић у предговору књизи.

Песник са именом написаним на води | Култура | Novosti.rs

Мигранти се повукли на територију Србије, мађарска полиција поставља жицу уместо капије, повређено око 300 особа; Вучић позвао европске земље на солидарност

Фото Д.Дозет

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Орбан најављује зид према Румунији и Хрватској
• 
  Чешка: Избеглицама у притвору наплаћују смештај и храну

• Шта је оно што медији не објављују о мигрантима
• ХАОС У МАЂАРСКОЈ: У Шиду спремни за прихват избеглица из Прешева; На Хоргошу избеглице скандирају "Хвала ти Србијо" и "Отворите капију"
• Вулин: Уколико буде потребе, биће отворен још један центар

СИТУАЦИЈА на граници Мађарске и Србије после драматичног дана се коначно смирила. У току дана избеглице су пробиле ограду на прелазу Хоргош 2, после чега је мађарска полиција употребила сузавац и водене топове против миграната. Стигла је и хитна помоћ из Србије, како би указала помоћ онима који су се, бежећи, онесвешћивали. Према незваничним подацима у сукобима је повређено око 300 особа, међу којима има деце, али и 20 мађарских полицајаца.

У вечерњим сатима мађарска полиција је на месту на којем је била капија коју су избеглице раније данас пробиле постављала нову бодљикаву жицу. На Хоргошу 2 налази се и двоструки кордон српске полиције који је данас поподне са министром рада Александром Вулином преговарао са избеглицама како би они отишли у прихватни центар у Кањижи и како би се избегли могући сукоби избеглица са мађарском полицијом. Мађарска је саопштила да на 30 дана затвара гранични прелаз Хоргош и да та одлука одмах ступа на снагу.

Мађарске власти саопштиле су раније данас да је 367 избеглица ушло у ту земљу и све су ухапшене, а против њих 316 биће покренут судски поступак у складу са новим прописима. Избеглице су предале више од 70 захтева за азил у Мађарској, од чега су власти одбиле око 40 захтева, док је на основу новог, строжијег закона о државној граници покренут поступак против њих 250 који су осумњичени и за оштећење ограде.

Власти у Мађарској затвориле су границу према Србији, а према извештајима телевизије М1, око 3.000 избеглица се налази на ничијој земљи између Србије и Мађарске.Мања група имиграната стигла у Хрватску, у Шид јутрос стигла два аутобуса са мигрантима. Избеглице и даље пристижу у Товарник, где се спроводе прве безбедносне мере и прихват, да би их одатле хрватске надлежне службе слале према Јежеву, недалеко од Загреба.

21:11 - МАЂАРСКА ПОЛИЦИЈА ПОСТАВЉА ЖИЦУ УМЕСТО КАПИЈЕ НА ГРАНИЦИ

Ситуација на граничном прелазу Хоргош 2 тренутно је мирна, а мађарска полиција на месту на којем је била капија коју су избеглице раније данас успеле да пробију, поставља нову бодљикаву жицу, јавио Тањугов извештач са лица места. Капија коју су избеглице данас успеле да пробију, више и не постоји, а одмах уз гранични прелаз на мађарској штрани налазе се припадници мађарске полиције, који на том месту постављају бодљикаву жицу. Сада је мањи број избеглица на овом граничном прелазу, а како је речено Тањугу, део њих је упућен у прихватни центар у Кањижу, одакле они одлазе у Шид.

На Хоргошу 2 налази се

"Бела мачка" у Тијабари или "уметност махагонија"

Зграда „Бела Мачка" представља назив за три зграде у ул. Душана Танкосића бр. 9, у Пироту*. „Бела Мачка“ носи статус споменика културе од великог значаја. 

*

Зграда Бела мачка

Историјски и архитектонски изузетно важно здање у Пироту добило је назив по надимку претка његовог данашњег власника - Бели Мачак. Подигнуто је 1859, на шта указује година урезана на квадратној опеци у поду једне просторије. Репрезентативна кућа - конак** грађена је са укопаним зиданим подрумом у приземљу. Грађена је у време турске власти за имућног српског трговца, а о њеном настанку испредане су приче које је везују уз обавезу боравка турских бегова на пропутовању кроз Пирот, што представља доказ њеног репрезентативног карактера и улоге конака као гостинске куће.

      =  Извор: Енциклопедија за радознале: Бела мачка и друге приче 

_______________ Напомене:  

* ....Пирот је био и данас је транзитно место - место где се сусрећу и мимоилазе људи разних култура и националности. Као утврђење подигли су га Римљани у III веку и дали му име Туррес, што значи кула. У време Византије, простим превођењем латинског назива на грчки језик у значењу речи "кула", град добија име Пиргос. А захваљујући склоности Словена да стара затечена имена градова, уз мале измене, прилагоде свом говору, настало је име Пирот.
Пирот се налази на крајњем југоистоку Србије, на граници са Бугарском, 330 километара удаљен од Београда. Сместио се у питомј котлини, на реци Нишави која га дели на два дела. Према попису становништва из 2002. године Пирот има око 41.000 становника, док у целој пиротској општини, у 72 насељена места, живи око 63.000 становника. Општина Пирот је по пространству једна од највећих општина у Србији, простире се на 1.232 квадратна километра. Граничи се са општином Књажевац на северу, Белом Паланком на западу, Бабушницом на југозападу, Димитроврградом на југоистоку и са Републиком Бугарском на истоку од које је одваја државна граница у дужини од 65 километара. Сам Пирот се сместио у северозападном делу Пиротске котлине, коју са јужне и југозападне стране омеђују огранци Влашке планине и Суве планине, на северозападу Сврљишке планине, док се на северу и североистоку уздиже Стара планина која слови за једну од најлепших и највећих планина Србије са својим прелепим врхом Миџором.  Како се види из описаног географског положаја Пирота, рељеф овог краја је претежно брдско-планински. Његова надморска висина креће се од 368 метара на којој се налази град Пирот у Пиротској котлини, до 2.169 метара колико има Миџор на Старој планини. Клима овог подручја је умерено-континентална, са топлим летима и хладним зимама. Најтоплији месец је јул са просечном температуром 22oC, а најхладнији јануар са просечном температуром минус 1оЦ.  Пирот као транзитно подручје добро је саобраћајно повезан. Кроз њега пролази међународни друмски и железнички правац Ниш - Софија - Инстамбул, који повезује Европу са Азијом. Пирот до Ниша и укључења на Коридор 10 има 75 километара, а до Софије у суседној Бугарској 70 километара. Значајна саобраћајница за Пирот је и магистрални пут који га преко Бабушнице и Власотинца повезује са Лесковцем, где се такође може изаћи на Коридор 10.  Насеље на данашњој локацији Пирота први пут се помиње у III веку као римско утврђење Туррес на чувеном римском војничком путу Via militaris. У време Византије ово утврђење носи назив Пиргос, а словенско становништво ће га у средњем веку назвати Пирот. У састав српске средњовековне државе подручје Пирота ушло је крајем XII века и у њему остало све до доласка Турака на Балкан. За овај крај се у првој половини XIV века везује име чувеног војводе Момчила, коме је каже народно предање припадало утврђење изнад Пирота које се данас по њему зове Момчилов град. Турци су на овом просторима остали све до 1877. године, када је Пирот коначно ослобођен у српско-турском рату 1877-78. године. Све до почетка XX века, Пирот је задржао изглед турско оријенталне вароши са махалама, оријенталним кућама, старим оријенталним занатима и начином трговања.

**  (У каквом је стању 26 споменика културе у пиротској општини)

„Бела мачка” – светска културна баштина, а о њој нико не брине ***  /ТАТЈАНА ВЕЉКОВИЋ 

Пре скоро 160 година, далеке 1844. године, наш познати књижевник и ондашњи министар културе Јован Стерија Поповић, изборио се код кнеза Александра Карађорђевића и Совјета, за очување и заштиту великог српског културног добра - споменика културе. Његова иницијатива да се законом забрани рушење споменика сврстала је Србију у ред ретких земаља које су правно утврђивале однос према свом културно-историјском наслеђу.  На значај очувања културних добара подсећа нас Дан заштите споменика културе - 22. фебруар. Поводом овог дана Музеј Понишавља у Пироту покренуо је низ акција како би скренуо пажњу на значај али и стање споменика културе.  На подручју наше општине постоји велики број споменика из ближе и даље прошлости. Преко 200 локалитета и археолошких налазишта, седам остатака градова и утврђења, 27 цркава и манастира, седам исламских споменика, 20 објеката народне архитектуре доказ су богате историјске прошлости нашег краја. Од свих ових споменика под заштитом државе је 26 објеката.  - У самом Пироту постоји 12 споменика проглашених за културно добро, а ван града их је 14. Према Закону о културним добрима, Музеј Понишавља је проглашен за споменик културе од изузетног значаја, а имамо и четири споменика културе од великог значаја. То су Пиротски град (градић), кућа М. Панајотовића „Бела Мачка”, црква Свете Параскеве у Станичењу и манастир Светог Ђорђа у Темској. Прва три споменика су и на листи светске културне баштине према критеријумима УНЕСК-а, уз манастир Свети Јован Богослов код Поганова - објашњава мр. Предраг Пејић, директор Музеја Понишавља.  У нашој општини не постоји посебна установа која би се бавила заштитом споменика културе, већ је за то задужен Завод за заштиту споменика културе у Нишу.  - Музеј Понишавља је установа заштите покретних културних добара али је заинтересована и за очување старих објеката. Завод у Нишу јесте законски обавезан за наш крај, али пре свега, одговорност за наше грађевине је на нашој општини, нашим установама заштите и нашим грађанима. Тек када се ми заинтересујемо за соптвена културна добра, можемо очекивати помоћ са стране - каже мр Пејић.  Имовинско-правни односи - препрека  А у каквом су стању наши споменици културе? Генерално, према речима директора Музеја, у релативно добром, али има и оних који ће убрзо нестати ако им се не посвети више пажње.  - Код нас се споменици културе могу поделити и на оне споменике у којима се живи, и они су у релативно добром стању. На жалост, постоји и друга група споменика који су напуштени, о којима се нико не брине и они су у лошем стању. То су кућа Стојана Божиловића - Белог, црква Светог Ђорђа у Осмакову, црква Светог Ђорђа у Славињи - каже мр. Пејић.  Ни за један од споменика не може се рећи да је у одличном стању. То су стари објекти који захтевају стално улагање и специфично одржавање.  - Једини споменик од изузетног значаја - кућа породице Христић или Музеј Понишавља - је у добром стању јер се о њему брину и држава и општина. Добро се одржавају и зграде Општинског суда, Гимназије, бившег Окружног начелства (данашња зграда „Галантекса”), апотеке „Карло Скацел”. Пазарска црква, цркве и манастири у Станичењу, Сукову, Крупцу, Височкој Ржани, Дојкинцима и Рсовцима су такође у релативно добром стању – рекао је мр Пејић.  Поред набројаних, постоји и одређена група споменика који се налазе на отвореном простору и који су у релативно добром стању.  - Споменици на отвореном простору су уклопљени у стамбена насеља, то су амбијенталне целине и ту је потребно пуно пажње и труда како би се очувао њихов оригинални изглед. То су углавном велики објекти, као што је Градић, Српско и Грчко гробље, Споменик ослободиоцима Пирота од Турака, Бегов мост, Спомен плоча на Каца Камену. Такви објекти су и Занатске и трговачке радње на Тргу републике у Тијабари, код којих власници морају да поштују решења о оригиналном спољњем изгледу. Ту не смеју да се постављају гвоздени, већ само дрвени портали. То ранијих година није поштовано али се сада више води брига о томе - наглашава мр Пејић.  Код неких споменика постоје и нерешени имовинско-правни односи, тако да постоји проблем њиховог одржавања. Пример за то је кућа М. Панајотовића „Бела Мачка”. Она је сада власништво Скупштине општине Пирот, али претходни власници још увек живе у њој. Према речима мр Пејића, док се не реши овај проблем неће бити улагања у овај споменик културе. „Бивши власници немају интереса да улажу у кућу која није њихово власништво, а ми не можемо ништа док су они у њој ”, каже Пејић. 

***  Урушио се део куће “Бела мачка”(фото)

Спољашњи део једног од 27 споменика културе у пиротском крају, куће “Бела Мачка”, која се налази у Тијабари, недалеко од Малог моста, урушио се под теретом снега ове зиме.

Стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Ниша, као и надлежни из Музеја Понишавља деценијама уназад немају дозволу једног од наследника куће да почну да раде на конзервацији овог објекта па је он, потпуно очекивано, почео да се урушава услед дејства “зуба времена”.

Ова кућа изграђена је далеке 1859. године.

А.Ћ.

       Подвучено: Живот тече даље, па чак и кад га нема 

...

...

...

...

...

...

Кривична пријава за злочин у Рајиној шуми 1944.

Српски покрет обнове (СПО) саопштио је данас да је поднео кривичну пријаву за злочин у Рајиној шуми почињен 1944. године надомак Новог Сада. 

"Председник ГО СПО у Новом Саду Владимир Јелић предао је у Тужилаштво за ратне злочине у Београду кривичну пријаву за масовно убиство више стотина Новосађана и других грађана Војводине, чија су тела закопана у јесен и зиму 1944. године у Рајиној шуми надомак Новог Сада", саопштила је та странка.

Јелић је подсетио да је Скупштина града Новог Сада усвојила јуче Декларацију о осуди злочина у Рајиној шуми, који је подржала већина одборника у градском парламенту.

Како је рекао циљ није био само да се ода пошта невиним жртвама које су, без суђења и права на одбрану, трагично изгубиле живот после ослобођења, крајем 1944. године, него и да надлежни органи почну расветљавање овог злочина.

"Ратни злочини никада не застаревају, сведоци смо да се и данас суди нацистима који су деценијама избегавали лице правде, а надамо се да ће правда стићи и оне који су починили овај злочин, а припадници су комунистичког покрета", навео је Јелић речено је у саопштењу.

Скупштина Града Новог Сада усвојила је пре два дана Декларацију о осуди злочина у Рајиној шуми који су починиле власти након ослобођења града 1944. године.

О Декларацији, коју је предложила одборничка група "Сви за Нови Сад" коју чине одборници Српског покрета обнове и Покрета "Динара-Дина-Дунав", од укупно 78 одборника Скупштине Града изјаснило се њих 64, колико их је присуствовало седници градског парламента, а за Декларацију је гласало 42 одборника, 10 је било против, а 12 одборника није учествовало у гласању.

СПО поднео кривичну пријаву за злочин у Рајиној шуми | Досије | Novosti.rs