PUCANJ IZ OGLEDALA / Radivoj Šajtinac

Точак, село Иванје, планина Радан. Двориште Весинаца, новембар 2013. Фотодокументација "Заветина"

Na samom početku,naravno,

Veliki bljesak je pokazao, rekao sve

I više od svega

Eto ti tvoje lažne igre dvojnika

Eto ti sličnosti

Traženja i podudaranja

Sve se u tvom životu sastojalo

od dva istovremena nišanjenja

dve ljute mušice koje su obmanjivale svest

 sudbinskom uzajamnošću

i mišljenjem

o introspekciji, o drugosti

Liku i životu

Kao mestu susretanja

O znacima i pojmovima

Koje su tuđe i usputne slike

Ukrašavale ko neuramljene fotografije

Na zidovima starinskih seoskih soba

Ti retki i smisleni trenuci prisebnosti

Uvek behu drugome nalik,

zbog drugog upriličeni

Plod strpljenja ili slabosti

Ledena,srebrna i neizbežna

Beše ova površina s koje smo ujutru čitali

S lica svoje stanje i sitne ispravke

Iza leđa beše gusta bela mrlja

Odsjajem izgrebanih keramičkih pločica

Tetovaža zapisa o našem prisustvu

Na tim površinama od senki

 i bezbojnog laka

Jedno je oko bilo u sjaju započinjanja dnevnika

Drugo se sporije snalazilo

I kroz kapi s obrva

Teže pristajalo na podelu događaja

Na to da više ili duže borave iznutra

I da se sjedine s nemom silom

Da se

Samo

nečeg minulog sete

Ovo su nepriznate,neopevane verzije Raspeća

Ovaj raskol sa istim u sebi

Ova istost s raskolom,opet u sebi

Mala mu se opasnost i mali značaj pripisivali

Zdravima,poslušnima i vedrima

Sve je to bila samo zabava u toaletu

Jer na kraju krajeva

Uvek je odlučivao,reflektovao,započinjao

I okončavao

ovaj ispred

Kog nepomično i kardinalno

Uvek pruhvata prostor od amalgama

ograđen i oblikovan

Ko svaka stvarčica poslužiteljka

I tako su se iznutra menjale

Praznile i ispunjavale one niske sobe

S čijih se grbavih zidova otresala

Ko prašni vosak s nevidljivih ikona

Rđa sa sparenih pribadača.

Kvartet i duet

Tek da se sve mutniji kreč

Ne prelije preko

Svega

A i to sve

Beše samo ovaj trenutak u kom se lice

Sa delom torzoa,do dole

Nevidljivog struka,poveravajući se budnosti

Trudilo da nekog ili nešto prepozna

U onoj meri prisebno

U kojoj to može biti svako i svašta koji

Stvarno ispred postoji

I nije bljutavi mesec potopljeni

Niti bajka o narcisu

Jednom za svagda

Morala se odazvati ona bezdana

Tamna strana ogledala

Iskoristiti košmar

Naoružati se,

Kazniti tu isključivost prednju

samozvanu

Krunisati

Već jednom to doživotno nišanjenje

Sebi dodeliti Početak

I ostvariti bljesak

Sa ove strane pucnja

Smisao je nemušta sprava

Pokretna pa smrtna

Ko ona zbiljska,

obrušavajuća

Tvdrđava tela sve do lica koje je

Na vrhu i izmaku

Jer pogođeno

Nema više ničeg spram

Sebe

SEBE.

I poput poispadalih slova

Mile i trče po starinskim okrečenim zidovima

Neotrovani sejači žita

Miševi,

Srča

 i davni pesnici
           ________ Iz rukopisa "Gorko selo"

БЕСЕДА РАДИВОЈА ШАЈТИНЦА*

Светлост прашуме Лакомице (Заветине, крајем јула, 2013)

Даме и господо,поштовани оци,

Браћо и сестре,штовани гости и домаћини,

молим се Господу да ми опрости и помогне да ово узвишење које радост у оваквим приликама нуди не буде ни једном трунком из таштине схваћена

Осећам се као Свети Себастијан на слици  Андреје  Мантење,наравно не у приказању онако наочит, стасит и силовит као модел већ изнутра чудесним а благодатним искушењем ко он што је сав од стрела забодених

Осећамм четири стреле,браћо и сестре моје, и све су од  бајковите женске благости и поруке.Прва најближа јесте она коју ми забада Људмила, прва што је морала овде и сада поред мене бити,ћер моја,светлом,мудрошћу,срцем прејасним  и без које ову книгу ја ни написао и не бих.Без њених фотографија и открића видних које ми је од завичајне и личне спреге подарила у стваралачкој равноправности.Другу стрелу шаље њена матер, супруга моја,Мирјана. Она је ту негде међ вама,и опет с  упорном подршком за неке снаге којих  у себи самом без ње не бих ни досегао.Али ту је и глас још једне мајке и још једне ћерке ,толико овдашњи, да л из Карлова, дал из Драгутинова , тек, стрела је  моје баке Данице од Милинкових овдашњих и до ње мајчина Стојанкина.

Оне су ме окрепиле вером да верујем у бајке банатске, оне што се дешавају и пресликавају на крају сваке чулне поруке,погледа,.звука и додира

Све је то,добри моји, у овом дану кад се признањем дарују фотографија и бајка,

доказ  непорециве и једиствене  снаге поезије.

.Једино фотографија и поезија јесу садашњост говора,јачи од сећања и многозначни од подстицаја да се пред фотографијом и стихом осећамо подржани у узвишеној мисији поособљавања,од Господа подржане,бајком и светлом у семену истом душом посејано

Ово је прилика да узвишени великоименовани наслов бесмртног Теодора Павловића

чији је темељни потпис остао вечан у оснивању, сакупљању,обнови Матичиног здања буде данас повод за окупљања и и неразилажења.

.Браћо и сестре.штована господо из Матице српске,

Вредни прегаоци новомилошевачки

У   част Теодора Павловића нека буде казано и то

да је и дрхтање и озарење, да су и разлике братство

 да су  и открића родољубље

Живели и  хвала вам

У Новом Милошеву

25 јул 2013                                                                Радивој Шајтинац

.

__________

  * поводом пријема Награде ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ

Ново Милошево   25 .7. 2013

КО ПРАВИ ТЕ СПИСКОВЕ?/ Радивој Шајтинац

КАО У СВИМ НЕИЖИВЉЕНИМ И  АУТИСТИЧНИМ
ЗАБРАНИМА ТАКО И ОВДЕ МНОГЕ
МАНИФЕСТАЦИЈЕ,ФЕСТИВАЛИ,
СМОТРЕ
САБОРИ,ДАНИ, ЗАЧИЊУ НА ПРЕТХОДНО УТРАПЉЕНИМ
СПИСКОВИМА.
У БУРАЗЕРСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА,ГДЕ ИЗМЕЂУ
РУКОВОДСТВА И ЧЛАНСТВА ВЛАДА
СМРАДНА САМОУПУЋЕНОСТ И КОМИЧНО КОРИСТОЉУБЉЕ,
ПРВО СЕ ПРАВЕ СПИСКОВИ -.КОГА НЕ И КОГА ДА.
ИЗМЕЂУ ПРЕДСЕДНИЧКЕ ИЛИ РУКОВОДЕЋЕ АУТИСТИЧНЕ
ПРЕПОТЕНЦИЈЕ И ЧЛАНСКЕ УВЛАКАЧКЕ ИМПОТЕНЦИЈЕ
УИГРАНА ЈЕ ОВА ДО ПРОКЛЕТСТВА НЕПРОМЕНЉИВА ФАРСА
ОПСЛУЖИВАЊА,ПРОТЕЖИРAЊА,
ОДУЖИВАЊА,ЗАДУЖИВАЊА,
ДОДВОРАВАЊА,ЕУТАНАЗИРАЊА
ИМЕНА И ЉУДИ И ТАКО СЕ ЗАБРАН ОДРЖАВА У СМРАДУ
САМОЗАДОВОЉСТВА,
СЕБИОКРЕНУТОСАТИ И СЕБИСПУЊЕНОСТИ.
АКО НЕКОМЕ ОВО НИЈЕ ЈАСНО ОНДА НИШТА

„ВЕЛИКИ ОБИЧНИ ЧОВЕК“ / Шајтинац

Врежа бундева, Мишљеновац, 3. јун 2013. Снимак Иван Л.

Проклет да си велики обични човече

Ма где био , ма како,ма чији

Ма ко те сматрао

Ситнио у помену

Проклет био

Морална уседелицо

Полит- социјална флоскуло

Свакидашња  јадиковко

Ноћна пошасти

дневна кантарушо

избледели

занемели

чемер и немаштина

под бескрајним питањем

земни изговор

проклета да си  заразна измишљотино

птицо гракталицо,свакаква и свачија

песмо пре фајронта

заптивена рупо на свирали

клипу у точку

зеницо  непробуђеног ока

кошуљо  поводљивог човека

поткупљива тројеручицо

и тројеножицо

разноразних видарицо

потрошена песмарицо

ни на сунцу,ни на на месечини

не прилази ми мека и преобразива

ко прамен

изрод жртве и љубави,некадашња свесмислицо

бљеску, арехетипу,

глинена грабљивице

за чистог ловца из срца

тесто свеприхватања

надеву епске несвестице

куго нова

кућо стара

ни једне речи да те сретне

ни једног суда да те каже

безбојна безначна подножна кованинцо

ни од нас потекла

ну од нас утекла

ишта значила

ништа не зрачила

остала

несварива од умишљаја

отровна од продаје

остаде други

остаде самац

у себе  самом те  повраћа

дави се

унутра у себи омчу везује

обешен

у себи и  свему

ћути

не да се други пут