ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР "Сазвежђа З"

Документациони Центар (Заветина), сместили смо у ВЕЛИКУ МАГАЗУ, коју је сазидао деда Станко. Први део зграде, и соба у којој сам се родио, сазидали су пред Други светски рат. Зграда је после дограђивана, када је Деда купио део авлије од покојног суседа Стојана Буњевца (званог "Дзрдза"), и подигао неколико просторија и шупу са кошем. Не знам у којој се просторији родила наша сестра од стрица Животе (погинуо у околини села Цветке код Краљева, када су нашу војску изненада напали Немци заједно са четницима). Деда никада није преболео ту прерану смрт свог најстаријег сина, па је масном зеленом фарбом исписао Животино име и презиме, на једној греди коша, које ни до данас није избледело). (Ж на горњој слици је почетак имена нашег стрица којег нисмо никад упознали. Али о чијем гробу бринемо, као и о гробу још једног нашег стрица Драгише, умро као дечачић, коју годину по смрти своје мајке, апсурдне и преране, четрдесетих година минулог века.Он је некако увек био, чинило нам се млађи од нас, од мене и мога млађег брата Александра - на једној од породичних фотографија. А наш прадеда и прабаба Грозда, и њихов дечак Деда Станко, снимљени и овековеченина на фотографији у Турн Северину, изгледају врло бодро, лепо. Прадеда је у то време кад је то снимљено био прегледач од бобичавих свиња и шпекулант, и сувласник са неким београдски капетаном једне кафане у Текији на Дунаву, које више нема, јер је потопљена као и читава Стара Текија,на дну Дунавског језера-...

УПУЋИВАЊЕ

УПУЋИВАЊЕ
УСПОМЕНЕ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ...ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР | Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

Translate / Prevedi

О САЗВЕЖЂУ З најкраће речено

Овде ће свако моћи да се обавести о сазвежђу ЗАВЕТИНА, и да одабере неки пут којим вреди да се запути... .Захваљујући овом Агрегату, одавде се може кренути у својеврсни електронски лавиринт београдских Заветина, иза којих не стоји ни велики ни прљав капитал, већ несебичност и неуморност српског, антологичара, романописца, уредника, издавача Беле ТУКАДРУЗА (М. Лукића) (фамилије и проверених пријатеља). У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветина је показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија... >>>>>>>> ЛеЗ 0007550Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

четвртак, 18. јануар 2024.

Pitanja i odgovori | neverovatne stvari

 

субота, 14. октобар 2023.

НАПРОТИВ

 

 


Препоручени чланак, аутора који претпоставља да његов прилог може бити "шокантан", стигао је до мене захваљујући старим пријатељима, који су дигли руке од писања (иако имају више талента и дара него што верују), али не и од читања!

 

 Верујем да ће овај текст бити прилично шокантан, поготово за српске читаоце. Срби који желе да покажу да су већи Срби и од самих себе, уз помоћ неправилног писања речи срБски, уместо срПски, морали би или да знају следеће или да провере следеће, верујем, за Србе истовремено и узнемирујуће и умирујуће чињенице:
Члан Пруске академије наука у Бечу
Вук Стефановић Караџић је на иницијативу латинског цензора Јернеја Копитара унаказио српску фонетику и лингвистику, бацивши тиме неколико десетина хиљада говорних сербанских речи у мрак колективног сећања. Вук је упростио сербанску граматику до непрепознатљивости, тако што је елиминисао 57 фонема из говорног српског језика. Из сербанске заоставштине извукао је најпростију грађу, све под перфидном маском чувања српског наслеђа и традиције од заборава. Направио је, на жалост, управо, супротно. Урадио је исто оно што сада раде амерички сатанисти испод комунистички прецизно депонованог ђубришта неолитске Винче, тражећи српске артефакте, како би могли да их "упросте", слично Вуку.
Древно херувимско, сербанско писмо које је имало 87 знакова Вук је "реформисаном" азбуком свео на свега 30. Сваки глас један знак. Сваки?  Захваљујући Вуковој интервенцији многих симболизованих гласова и полугласова више нема у српском језику. Тако је старо светлосно писмо постало ђ'ервилско, односно ново
ђ' евилско. Почетно сербанско писано и говорно наслеђе било је засновано на 32 самогласника. Вук их је свео на свега 5. Одбацио је најзначајније сербанске гутуралне, грлене гласове,  избрисао већину глотала, фарингала и увулара и њихове симболе избацио из српског писма. Уз помоћ још једног бечког плаћеника, Вуковог професора Лукијана Мушицког, последњи 87., носећи знак сербанског писма, херувим, ерв или како сатанисти воле да га зову ђерв, дизајнирао је до тада непостојећи симболични знак Ђ. На жалост, оба слична знака Ћ и Ђ означавају и антиматерију и антихриста, по српски речено ђавола и што је најинтересантније слово Ђ и постоји само код Срба.
Митрополит Стефан Стратимировић и Кнез Милош Обреновић покушали су да зауставе Вука у уништавању српског писма, али су, на жалост, спречени на сличан начин на који је касније неутралисан и Митрополит српски Амфилохије Радовић. Ђорђе Поповић, буквални заљубљеник у бркатог и згодног Вука, променио је име и презиме, назвавши себе Ђуро Даничић. Тако је српски Ђорђе заменио самог себе загребачким Ђуром и приближио се ђерву, а презиме Даничић господин Поповић узео је због Вукових бркова, Вуковог дела и звезде Данице. Звезда Даница, Северњача, Вечерњача или Венера најпознатија је по називу Јутарња звезда. Двополни ноћни Бог такође назван Јутарња звезда у историји има још познатије име. Луцифер. Тако је сатанистички глобализам поништио и оне добре стране Вуковог рада. Сербански говор био је изузетно мелодичан, поетичан и божански хармоничан.
Древна сербанска цивилизација, миленијумима смештена крај четири реке, Дунава, Дњепра, Дњестра и Дона и на њиховом ушћу у слатководно Бело језеро, била је глобална носећа културна, научна и уметничка цивилизација. Црно море, које је настало на месту Белог језера, поплавним таласом из Средоземног мора који је и покренуо Велико расејање и сеобу Серба и добило је назив Црно, управо као контрапункт Белом језеру, на исти лингвистички и симболички начин по коме су названи и Либан и Антилибан. Либан је реч која на библијском арамејском језику, којим је говорио Исус Назарећанин, значи - бело. Антилибан ?
Може ли вода из садашњег заслањеног Црног језера да се пије? Симболика антихристове Јутарње звезде у свему је, па и у томе, изузетно прецизна и једноставна.
Срби су неолитским, домицилним племенима донели напредну цивилизацију у Винчу, Старчево, Лепенски вир. Серби у расејању су на обалама Дњепра основали Бели Рас, Стару Русију, са првобитном престоницом смештеном у Кијеву. Русија или Расија и данас има српско значење као и Рашка или Раска област. Расија. Расејање. Индија, првобитни Собир или Сабир Сербана, препуна је српских имена и назива. Сви индијски богови и богиње у корену имају српско, односно, сербанско значење. Сви до једног. Сербанска племена донела су најнапреднију цивилизацију и у Јужну Енглеску преко Сорстена, Сорабских стена, односно Стоунхенџа. Огромни делови руске и белоруске територије били су под контролом Срба у расејању. Још један древни Сабор, Сабир или садашњи Сибир носи српски назив. Питагора је чувену теорему преузео из сербанске математике. Питагорина теорема је, лако је доказљиво, две хиљаде година старија од самог Питагоре. Вавилонци су користили и сербанску математику и "Питагорину" теорему две хиљаде година пре нове ере, дакле, две и по хиљаде година пре рођења Грка Питагоре. Сем тога, Грчка је била само део српске територије за време најважнијег српског цара Стефана Уроша Четвртог.
Света гора била је српска територија, све док је сатанистичка Грчка, уз помоћ Турака, није као зеленашку камату преотела од Срба. Алберт Ајнштајн, хазарски Јевреј и осредњи теоријски физичар, украо је све што је могао од своје супруге Српкиње Милеве Марић. Теслу, Пупина и Миланковића, поткрадају и дан данас. Сербани су Божић и Ускрс славили три хиљаде година пре рођења другог материјалног Исуса у Витлејему. Знам како ово звучи, али је, на жалост, потпуно тачно. Уосталом, како је створено, тако је и записано. Писање слова Б уместо П, игнорисањем граматике и палатализације, неће Србима помоћи да прихвате чињеницу да им је теже објаснити да су преварени, него их преварити. Али, сакрални дефетизам никада не напушта две групе људи. Будале и оне који то не знају.

Васко Васовић

 




 

Архива чланака

Лист "Грађанин"

"Грађанин" је био лист за политику, привреду и књижевност. Власник и одговорни уредник био је Јован С. Јовановић. Новине су излазиле: 1887-1895; 1900-1914; 1924-1941. Са прекидима "Грађанин" је излазио скоро пола века, четвртком и недељом, као најстарији радикалски лист у Србији.


Наслов

Грађанин : лист за политику, привреду и књижевност;

Класификација

329

Опис

Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Станисављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)

Идентификатор

0000-0000 ISSN

Издавач

Јов. Јован С. Јовановић Пожаревац srb

Датум објављивања

1887-1895; 1900-1914; 1924-1941.1887-1895; 1900-1914; 1924-1941

Сигнатура

п 4291

Cobiss ID

37634567

Физички опис

41 cm

НБС

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

СКОК ПОСЕТА, ‌13.419.549

Mирослав Лукић, Оснивач ЗАВЕТИНА, Србија.
Сајтови 87 укупно, 83 верификована
Сајтови. Моји сајтови 30 .

Дељено са Лукићем

Моји сајтови 30

13.419.549
прегледа

17. 07.2017. Око 10:52 ч.

(Извод из Контролне табле)

* * *

Локације Сазвежђа ЗАВЕТИНА имају, поред имена и презимена, душу и не трче попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.

Из једног писма пристиглог ових дана.Заиста, изгледа да је тако. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче.

--------------------

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...

Популарни постови

ОГЛАСИ

ОГЛАСИ
Мали и други плаћени огласи