Претражи овај блог

недеља, 14. мај 2017.

РИЗИК / Александар Лукић


Александар Лукић
РИЗИК 

          
                                      Мом старијем брату


Моје опаске – без увреда.
Устајем: ослобађам место.

Видео сам, а, боље да нисам.
Прстење скинуто у ћаси.

Кроз кућу прође црни
анђео јогунаст: кљаст.

Ново доба: богови.
Главни згодитак: шљака.

Пуну кофу захвати, од овог.
Вратнице отворене: види дубину.

Новина у Италији - гастрономска:
упамти. У неком локалном ресторану
на тањиру служили госта куваним
људским стопалом. Уместо рачића.

Укусније јело нисам пробао,
сведочи, задовољан гост -
Буди Бог са нама: тако слатко.

Да је пробао очи људске, на води
сервиране због лепоте: добар апетит,
ко мајске трешње у здели, по један залогај,
у Риму, близу Свете столице, ко оне дечије
из Јасеновца донесене - во времја:
Viva la Duce – Viva la muerte.
Би, ли издржао очји поглед са тањира?

Но, такви ресторани, сва је срећа
у Риму зврје празни. У вечитом Риму.

Стога: о укусима - не сада. Не овде.

Тиранија медиокритета: бестидно
човечанство, већина. Буди се ко Црно море
из дубина. Куља ко океан одоздоле.
Океан хидроцефалуса: људождера.

Слушај, како јечи њихово ружно: Ја, па, Ја!

Саморекламерство: Уједињена Европа?

Ризик да поведу народе у колони
на логорски казан - нерешен статус.
На наказан јеловник: из постојања,

у непостојање. Ризик порекла.

        = из необјављених рукописа српских песника

Нема коментара:

Постави коментар