Претражи овај блог

субота, 17. мај 2014.

ПИСОАР ДОБРЕ АКУСТИКЕ / Шајтинац






Излаз је улаз

Гласови невидљиви,

Облици нечујни

Исте су мрве на поду и у џепу

А ти си једина којас чучиш

Једина која се чудуш

Под тобом ко под ниском палмом

Отиче топли ћилибарски млаз

Варниче твоје зенице

Између порцелана и ногавица

Одоздо се чини да

отисци и мрље могу пасти ко

прах с глатке површине и да се

догађаји дешавају,слажу као нанос одозго

та смеша

воде,крви и сперме

церекајући одсјај стрмих зидних валова

споро и хитро,пролазно и једва достижно

одсутношћу примата

неугледном а неизбежном рутином

овде се дневни живот одужује

врлом свратушту

стењање и ћутање,тајанство

умишљене неудобности

призивајућае капље

чак олакшавајући млаз

докони феноменолози

сваштари бесмисла,принудни,вољни

посетиоци отети

од замишљености

оданде,ко из грма бесцветне перунике

зурила си у историју ко у збирку

неодложних,рефлексних и неиздрживих грчева

и тек по који ,прокријумчарени

кадар пакленог сладострашћа

ко с оним ,скоро дечјим лицем

које узалуд очима колута

тржећи спас од уда између образа

сузе ко да грло плаче

писак и грч

још један наук о власти

присутних и живих стојећки

али и мимо бубрега,бешика

напона и урина

Овде су нестајали

Подследњи

Бегунци од рације и мобилизације,

Крвави барјактари и

носиоци тенспарената,истобојни гутачи стакла

Крадљивци бицклова из чистог реализма

Браћа сеоских цвећарки

Колеге с мрачног посла

Кретени светле будућности

Све јер титрало изнад обилне пене хлора

И крпа,брисача и нерашчешљаних чистачица

Њихових прича о деци и Богу

Сијају,сијају

Смрде и крепе

Нагоне сузе радоснице

Оскудне метафоре свих клозета света

Одар окрасталог акрепа

Прекривен неопегладним сагом од шалитре

Chernobil hotel relax devastion

 Или шкриљац који певуши,греје и чешка

Тамо код станице метроа на путу

За Пинакотеку Munchen underground

Излечиће се свет од таквих као што си ти

И та буквалност преосетљиве опсервације

Штрчаће и у најслободнијем стиху

Ко крин,путир,зумбул

У свакој клозетскјој инкантацији

Ћује се,чује све се чује

Одјекује као да понавља и утврђује

Незамисливи врели смет сенки

слегнут од зида до зида

Чује се свака шифра петинга

Слуз,набор,

Ситне месингане кошчице рајфершлуса

И тајна молитва

И гласни прдеж

Али ко твоје ћутање

Ништа.

Оно је кристални тајац међу капима

Бљесак му је чиста језа

Ко страх од коначног одговора

Чује се, чује,све се чује

Тако

Да ту ни уши не помажу

И те мрље из разбијених ноздрва и аркада

И едиција ласцивних дозидница

И прецењено сакрализована анонимна

Инвенција

И степениште којим се успиње и силази

Исполирани краци и хромиране

Чекиње

Сваки свитак исписан говњивом монотипијом

Сливајући бизар , неупоредив,увредљиво асоцијативно

Банално уздигнут из таквог положаја у ком си ти

Једина која чучиш и која се чудиш

Реци поезији да баналност која асоцира

Заудара јаце од реторичне претенциозности

То је тако, то је класна борба

Излазећи из чучња помислићеш

На спонтану бајку о уздизању

Таква,уствари,ни женско ни мушко

Преозбиљна међу ситним мукама,инспирисана

Храмом свежртвујућег прихватања

Ти распевана међу усправнима

Сабијена под двоножнима

Жељна знака и исказа

Проходна,прекорачива

пошкропљена






Нема коментара:

Постави коментар