Претражи овај блог

понедељак, 07. април 2014.

СИБИРСКА АРОНИЈА СРПСКА ИРОНИЈА/ Радивој Шајтинац



СТИСАК РУКУ ЗА МАРКА ДАРИНКИНОГ
                                
                                    Увек присилни прилог интроспекцији

Врла ти је слика
Из неприлика
На скупштинама док у скамијам седе
Творе-ћуте,дишу и досежу
Своме болу јасни
Својој јасноћи болни

Кад прође треба удове скратити
Треба се сопственом споменуку вратити
Поврати мало снаге,потрошене воље
И  туром се уваљат у постоље


Здушне  књижевства сивоње
Овамо „стихоње“,онамо „прозоње“
Есејџије
Бесеџије
Докторлук,
Мамурлук
Професорлук

Из коже кипти
Из ока липти
Жмирка
И дирка
Кад разговара препричава
Кад чује своје одјекује
Допуњују ко да се свете
По раменума лупају
Прашећи еполете

Трпе прозоње и стихоње
Признато и лажно,тренутно и потоње
Тако је мало
Од ЛИЧНОГ остало
Превиди ситни
Изгубили се  хвалоспеви хитни
У животној саксији
Џепној галаксији


Одбрусити сопственој глави
Шта ћеш нам у евентуалној слави
Попни се на рамена
Заузми бусију
Пријави за дискусију.

А, гле ,споља,лакха тица лети
Ако,ако док се не освети
зна где хоће,не зна где је била
кори,грди своја ЛИЧНА крила.
А и ти си перца штимовала,
Све чучећи док си римовала
У  глави ти витог гнезда здање
Грање,грање и ОНО кроз грање

Нема коментара:

Постави коментар