ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР "Сазвежђа З"

Документациони Центар (Заветина), сместили смо у ВЕЛИКУ МАГАЗУ, коју је сазидао деда Станко. Први део зграде, и соба у којој сам се родио, сазидали су мајстори пред Други светски рат. Зграда је после дограђивана, када је Деда купио део авлије од покојног суседа Стојана "Буњевца" ), и подигао неколико просторија и шупу са кошем. Не знам у којој се просторији родила наша сестра од стрица Животе (погинуо у околини села Цветке код Краљева...) Деда никада није преболео ту прерану погибију најстаријег сина, па је масном зеленом фарбом исписао Животино име и презиме, на једној греди коша, које ни до данас није избледело). (Ж на горњој слици је почетак имена нашег стрица којег нисмо никад упознали. Али о чијем гробу бринемо, као и о гробу још једног нашег стрица Драгише, умро као дечачић, коју годину по смрти своје мајке, апсурдне и преране, четрдесетих година минулог века.Он је некако увек био, чинило нам се млађи од нас, од мене и мог брата Александра - на једној од породичних фотографија. А наш прадеда и прабаба Грозда, и њихов дечак Деда Станко, снимљени и овековечени на фотографији у Турн Северину, изгледају врло бодро, лепо. Прадеда је у то време кад је то снимљено био прегледач од бобичавих свиња и шпекулант, и сувласник са неким београдски капетаном једне кафане у Текији на Дунаву, које више нема...

УПУЋИВАЊЕ

УПУЋИВАЊЕ
УСПОМЕНЕ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ...ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР | Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

Translate / Prevedi

четвртак, 30. јануар 2014.

Bajka za nedeljno popodne/ Radivoj Šajtinac



  Zapis  nebeskog paora banatskog




 
71.Misljenovac, danas. 19. decembar 2011. - 109 odabranih fotografija. Fotodokumentacija "Zavetina"
   Tu više ništa ne raste, ni đul, ni perunika, ni štirak, ni slez, ni bagrenac , ni ševar, ni popanac, ni palamida.Nema ni prošća,  ni drota, ni  letava,  nema ništa  da štogod ograđiva. Ko neka  rupa il zemljana fleka , krtog i od  zjapa metež,netravno, bezdlako, neosunčano, rosom i kišom nepoškropljeno, neprohodno i neopisivo - prašak skuvan u  gustu senku,krastava kućica otkopana da  getner zapamti odakle je niko  vreli vior.
     A onda se to  ovako desilo prošli su Čobanovi kolima, s dva mrkova upregnutai s dva vezana ždrebeta  treću duž  i tamo di  s jedne strane   počinje Čikucko   jasenje a sa druge strane stara jama od   Mirkove  cigljane, odjedared je, ko dugačka, istegljena čigra il  ko zavukano vreteno iz  nekog vagaša, tu oma ispred rude i  konja, iskočilo  to.Ličilo  je na neki  šiljatiu žbun, al sav od praška, lišća i travuljine, okrećo se brzo ko suknja u čardašu, i rasto je, teglio se, gore, gore, i sve višlje i višlje.U jedan ma ličilo je na stablo  bez krošnje ali ukrug  tako zavukano  ko da će uzemlju ući, zavrćeno  ko  zabodeno,
       Konji se uzbečili, kočijaš i  čeljad skamenili, jedna strana kola, lotre i  dva točka s one strane di je  rupa od stare  cigljane  sklizla je preko ivice i busenja, srušila,  samo se od pokidane glinene ivice podigo žuti oblak.Da su zenice, semenke od ledenice i da su ti što su preživili i sve to najbolje vidli to uglavu strahom zaledili i sačuvali  i onda dok bi drugom pričali,u beli duvar il beli šaršav gledali  cela bi se zgoda-nezgoda jasno videla ko ona fleka kad se istope višnje iz ladnjaka, vidne  a neslatke, nikakve...
     A celi je dan bio taki , tesan, ko politirani šifonjer, onaj di je nabijeno i oprano i neoprano, i zakopčano i ispeglano , i sapunjano i oznojano i  čičak  i lavanda . Dahom, ne moš proći, okom se  na  vrelinu satreš i na kolutanje i samo je još  taj vetroviti žarač falio iz zemlje da se uzbeči i eto ti nesreće.Tako štogod i tome nalik,  može se tamo, doleko, namore viditi, i zove se čempres ali tamo ne koluta i ne okreće se već se zeleni i miriše.
      Glavnom, to se tako okončalo, ako već nema više krajeva,  što  niko  od  čeljadi, niko od ljudi strado nije, samo konji, samo jedan mrkov i samo jedno ždrebe. Samo!? I tu si  i’ na oto nemesto di  sam kazo , da  ništa ne raste, ninašta ne liči,  ništa ne ograđiva i nikom više nije blizu,  romi Landi i  Baleja saranili.
       Kad se na Veliku  Gospojinu udavala  Zorka   ‘potekarka, ona je, ko da je mozi, tako kad je naulicu izvedena, još sva u venčanicu, ispod šlajera, svojim očima   vidla, još jedared, i te konje i  ta kola kako  u onu rupu  propadaju i onaj vior kako  se uskovitlan uzbečio i to sve tamo, gore, na komšijski, zabat, prikazano ko senka al niko joj nije poverovo.Samo mladoženja koji  je od   oni’molera  što i’ zovu   Šagalovi .

Нема коментара:

Постави коментар

О САЗВЕЖЂУ З најкраће речено

Овде ће свако моћи да се обавести о сазвежђу ЗАВЕТИНА, и да одабере неки пут којим вреди да се запути... .Захваљујући овом Агрегату, одавде се може кренути у својеврсни електронски лавиринт београдских Заветина, иза којих не стоји ни велики ни прљав капитал, већ несебичност и неуморност српског, антологичара, романописца, уредника, издавача Беле ТУКАДРУЗА (М. Лукића) (фамилије и проверених пријатеља). У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветина је показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија... >>>>>>>> ЛеЗ 0007550Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

Архива чланака

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Дела: УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић):

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА

Позајмна ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА
Књиге - дигитална издања Заветина и др.Непрофитна, бесплатна библиотека...

ОГЛАСИ

ОГЛАСИ
Мали и други плаћени огласи