Претражи овај блог

уторак, 31. децембар 2013.

ЧИТАЊЕ У КЛОЗЕТУ / Радивој Шајтинац



један од тргова мишљеновца, тзв. Доња мала, лето 2013, фотодокументација заветина



                          Владимиру Буричу
                            и Музи Павловој
                           Часним неувлакачима

Исрао се издашно млади песник
Олакшао хитри претходник
Није толико очевидно
Колико је носнојасно


Чиле из црева речити дневници
Праве муке,опасне истине
Преобраћене  свешћу сеновитом
Цревним биљем и белином

Онај  ко мрзи старце излечива је будала
Онај који мрзи младе трајно је говно

О томе кроз ноздрве све одјекујући
Невидљиво и упорно смрадом  збори надута просторија
Наговештава  актуелно искушење
Забада верс у нос
Мастур бизам
Нови веризам
Плесниво штиво
Старца и ударца

Овако на шољи
Из сопственог дупета пупољци
Све вирећи једни након и једни пре других

Утешени прозирним,меким  папиром
Исколачених очију,беспогледно,
Чуварно давно ,пре уласка удахнут
Предострожни удах
Исколачени пред  измишљеним огледалом

Не читајући ни претходнике ни следбенике
Хитају избављењу
Новој досади
Празнини без  речи

Свему  блиском
Након стиха и утробе


Исрао се исрао млади песник
У муву над самим собом преображен
Старци још не дишу
Још роне и траже угрожену славу


И једни други  генерацијски стењу
Заричу се ,заклињу,трепере
Крајичком цревца из безданог грла

Искењао се ,олакшао матори поета
Исцедивши и неизбежно
Кад је рима
Штима
Само
Да знамо


Ово су неизбежни часи
Наследја таласи.
Сада ће школе
Да заболе
Прогутаће се
Непромењиве муке
Бескрајне пузаве јабуке


Све личи на посећена предавања
Велику пажњу,колапс знатижеље
Скупове,митинге,бдења,збегове
Тезгарошке анђеле очуване испоснике
Исплатив умор,премудре трошкове,донацију,стипендију
Црквено јутро, невладину месечину

Сасвим доле на дну провалије
Од порцелана
Прежива и дрхти
И оне који изађу и оне који уђу
Нема и оката текуница
poesia

уторак, 03. децембар 2013.

ПРОПЕВАТИ, САМО, ПРОПЕВАТИ / Радивој Шајтинац




 
Језера на Радану, Насеље Ђурашковићи, двор Спајића  (Фотодокументација Заветина, децембар 2013)
Кад слетиш људски ћеш лагати
Бескрилно и поводљиво
Разјасниће ти се прелаз из светла у сенку
И обратно
Висину  неће чинити никакви  разлози
Тло ће бити само ослонац
И ништа више

Твоје пернато,ситнокосно,
Мрвоооко
Кљунасто откриће
Прогутаће
 ко некад прелетети
Црва читача
Бога упорне маленкости
заветни отров присебности
и још понешто