Претражи овај блог

понедељак, 04. новембар 2013.

PUCANJ IZ OGLEDALA / Radivoj Šajtinac

Точак, село Иванје, планина Радан. Двориште Весинаца, новембар 2013. Фотодокументација "Заветина"


Na samom početku,naravno,

Veliki bljesak je pokazao, rekao sve

I više od svega

Eto ti tvoje lažne igre dvojnika

Eto ti sličnosti

Traženja i podudaranja

Sve se u tvom životu sastojalo

od dva istovremena nišanjenja

dve ljute mušice koje su obmanjivale svest

 sudbinskom uzajamnošću

i mišljenjem

o introspekciji, o drugosti

Liku i životu

Kao mestu susretanja

O znacima i pojmovima

Koje su tuđe i usputne slike

Ukrašavale ko neuramljene fotografije

Na zidovima starinskih seoskih soba

Ti retki i smisleni trenuci prisebnosti

Uvek behu drugome nalik,

zbog drugog upriličeni

Plod strpljenja ili slabosti

Ledena,srebrna i neizbežna

Beše ova površina s koje smo ujutru čitali

S lica svoje stanje i sitne ispravke

Iza leđa beše gusta bela mrlja

Odsjajem izgrebanih keramičkih pločica

Tetovaža zapisa o našem prisustvu

Na tim površinama od senki

 i bezbojnog laka

Jedno je oko bilo u sjaju započinjanja dnevnika

Drugo se sporije snalazilo

I kroz kapi s obrva

Teže pristajalo na podelu događaja

Na to da više ili duže borave iznutra

I da se sjedine s nemom silom

Da se

Samo

nečeg minulog sete

Ovo su nepriznate,neopevane verzije Raspeća

Ovaj raskol sa istim u sebi

Ova istost s raskolom,opet u sebi

Mala mu se opasnost i mali značaj pripisivali

Zdravima,poslušnima i vedrima

Sve je to bila samo zabava u toaletu

Jer na kraju krajeva

Uvek je odlučivao,reflektovao,započinjao

I okončavao

ovaj ispred

Kog nepomično i kardinalno

Uvek pruhvata prostor od amalgama

ograđen i oblikovan

Ko svaka stvarčica poslužiteljka

I tako su se iznutra menjale

Praznile i ispunjavale one niske sobe

S čijih se grbavih zidova otresala

Ko prašni vosak s nevidljivih ikona

Rđa sa sparenih pribadača.

Kvartet i duet

Tek da se sve mutniji kreč

Ne prelije preko

Svega

A i to sve

Beše samo ovaj trenutak u kom se lice

Sa delom torzoa,do dole

Nevidljivog struka,poveravajući se budnosti

Trudilo da nekog ili nešto prepozna

U onoj meri prisebno

U kojoj to može biti svako i svašta koji

Stvarno ispred postoji

I nije bljutavi mesec potopljeni

Niti bajka o narcisu

Jednom za svagda

Morala se odazvati ona bezdana

Tamna strana ogledala

Iskoristiti košmar

Naoružati se,

Kazniti tu isključivost prednju

samozvanu

Krunisati

Već jednom to doživotno nišanjenje

Sebi dodeliti Početak

I ostvariti bljesak

Sa ove strane pucnja

Smisao je nemušta sprava

Pokretna pa smrtna

Ko ona zbiljska,

obrušavajuća

Tvdrđava tela sve do lica koje je

Na vrhu i izmaku

Jer pogođeno

Nema više ničeg spram

Sebe

SEBE.

I poput poispadalih slova

Mile i trče po starinskim okrečenim zidovima

Neotrovani sejači žita

Miševi,

Srča

 i davni pesnici
           ________ Iz rukopisa "Gorko selo"

Нема коментара:

Постави коментар