Претражи овај блог

четвртак, 21. новембар 2013.

ГДЕ СИ,ТИШИНО? / Радивој Шајтинац




 
Снимак из Црне Горе, лето 2013. (Близина с. Мишићи. Фотодокументација Заветина)
( Надзор напуштених насеља )


Свакако,потребан је
Овај кратки игроказ
Спуштања и подизања капака
Мрва сенке у свакој боји
Коју тако прогоне звуци

Онај  шуштећи црв
Копач запушене каротиде
Час с једне час с друге стране

И зев,јер дах се предаје ћутању
Очекује да око лица,
уха, руку заборављених
У пози неизбежног тајца

Нелагодност оптужује шаренило
Придижу се попут маглених праменова
Прилике из  неважних намера
Безвољног присуства


Рано је,рано за шапат и облике
Дах би  узнемириле речи из којих клија мучнина
Мисао би се отела и поновила
Излишни разлог
Боже,ништа не рећи а бити тако
Самоотровно блажен
 

Не измишљати непокретну птицу
Баш ову у безлисном грму
Одгонетати пернато комешање
Цвркут гутљај и померање кљуна

Таква је то врста нисколетача
Стрвинара и намерника
Они су чувари паркинга
с којих никаква замисао не узлеће
И зато би било добро



Да си ту,уместо мене
уместо свега
и да те неодлучност још измишља



ту је и старица која се  претвара да чита
и њена столица од врбовог прућа
и потамнеле рафије
њена капа с рупом из које извирује
обилни бели прамен
и понекад  преспавана укосница
крута ко лимено перо
с мало привида ко с мало сребра

тек један од оних градова
са старцима на одморишту
с подмлатком у беспослици
балетско брдашце испред кладионице

али  старичина  нирвана
пространо  расута по лигештулу
на другом крају уздиже увис велике
плишане папуче,
повлачи наборе и пеге
тек да дојави врху
где су
 померајуће усне
да устане и умије се
видљива јесу  слабо брбљањем прикривена
голупчија говна

да си ту,никад нико не би ни помислио
да има ичег од чега треба повремено одустати
да ће иком засметати,облачна мрља
исто јело, пиће, исто место
спрега гроба и разума
урођени купон досаде

подједнако пролазе и  неухрањени и слаткоречиви
на све се навикне ћуд док бриде ушне шкољке
на аларм и на прозивку,на трач и на  пророчанство
само су празнине
налик  твом милосрђу
ту те још може затећи
неки устаљени гест самоодбране

тако сличан птици грмуши
крилатој,мркој  ђубретарки

коју не види лежерно умирућа голубарка

нити јој помаже,нити је тера од себе

 да није све у времену и дворишту
да има ичег разговетнијег
у запиткивању и измишљотини

добро би дошла
пријале би свеже успомене на гласове
али упорни су двојници ових маглених бића
трпе највећи наук
да није гласно ни јасно
и да нема ичег у галами
ти краткотрајни мрављи  прегаоци,
ситнопевушећи,сотнооки ко љута слова

вечне заповести

вође глистоликих реченица
одгајивачи водених немани и земних неприлика

устукнуће кад се десиш,тишино

одаће се и порасти
бациће сенку и остварити се
стећи Почетак и Крај

Сопствено дисање
да ли је то оно што желим да чујем
да ли се, као и свако,осамљујем
и свако,најмање или никакво,изнанађење
прихватам као олакшање
чему питања у окружењу које нестаје
умарајуће је и претеће
све што је видљиво,
како су овде,буне и ратови уопште цветали

тешко овде у ичему и после ичега
бити победник
чак ни губитник није пријатно описив
не почивају поруке и значења
у овим лиснатим паучинама
у овим паучинастим листовима
биљу,бунилу и нечиткости
каква ли је сада

смртном врту
само видљива

приђеш ли,слетиш ли
или се одрониш
изазваћес пре сваког шума и звука
говор
говор оних који најдуже трпе

чак и тако безбојна
бићеш обојена у плаветнило
које је изнад свега и после свега
и има најближу тајну обећања
огледало за снове који се никад не дешавају
видиковац за догађаје
који су непрестани
извор за сећања која се
без обзира на умор и светло
издашно пресијавају.

Где си,да чујеш
Све
Ово у овом ћутању
?

Нема коментара:

Постави коментар