Претражи овај блог

недеља, 28. јул 2013.

БЕСЕДА РАДИВОЈА ШАЈТИНЦА*


Светлост прашуме Лакомице (Заветине, крајем јула, 2013)
Даме и господо,поштовани оци,
Браћо и сестре,штовани гости и домаћини,

молим се Господу да ми опрости и помогне да ово узвишење које радост у оваквим приликама нуди не буде ни једном трунком из таштине схваћена
Осећам се као Свети Себастијан на слици  Андреје  Мантење,наравно не у приказању онако наочит, стасит и силовит као модел већ изнутра чудесним а благодатним искушењем ко он што је сав од стрела забодених
Осећамм четири стреле,браћо и сестре моје, и све су од  бајковите женске благости и поруке.Прва најближа јесте она коју ми забада Људмила, прва што је морала овде и сада поред мене бити,ћер моја,светлом,мудрошћу,срцем прејасним  и без које ову книгу ја ни написао и не бих.Без њених фотографија и открића видних које ми је од завичајне и личне спреге подарила у стваралачкој равноправности.Другу стрелу шаље њена матер, супруга моја,Мирјана. Она је ту негде међ вама,и опет с  упорном подршком за неке снаге којих  у себи самом без ње не бих ни досегао.Али ту је и глас још једне мајке и још једне ћерке ,толико овдашњи, да л из Карлова, дал из Драгутинова , тек, стрела је  моје баке Данице од Милинкових овдашњих и до ње мајчина Стојанкина.
Оне су ме окрепиле вером да верујем у бајке банатске, оне што се дешавају и пресликавају на крају сваке чулне поруке,погледа,.звука и додира

Све је то,добри моји, у овом дану кад се признањем дарују фотографија и бајка,
доказ  непорециве и једиствене  снаге поезије.
.Једино фотографија и поезија јесу садашњост говора,јачи од сећања и многозначни од подстицаја да се пред фотографијом и стихом осећамо подржани у узвишеној мисији поособљавања,од Господа подржане,бајком и светлом у семену истом душом посејано
Ово је прилика да узвишени великоименовани наслов бесмртног Теодора Павловића
чији је темељни потпис остао вечан у оснивању, сакупљању,обнови Матичиног здања буде данас повод за окупљања и и неразилажења.
.Браћо и сестре.штована господо из Матице српске,
Вредни прегаоци новомилошевачки
У   част Теодора Павловића нека буде казано и то
да је и дрхтање и озарење, да су и разлике братство
 да су  и открића родољубље

Живели и  хвала вам

У Новом Милошеву
25 јул 2013                                                                Радивој Шајтинац
.
__________
  * поводом пријема Награде ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ
Ново Милошево   25 .7. 2013


недеља, 21. јул 2013.

КО ПРАВИ ТЕ СПИСКОВЕ?/ Радивој Шајтинац


КАО У СВИМ НЕИЖИВЉЕНИМ И  АУТИСТИЧНИМ
ЗАБРАНИМА ТАКО И ОВДЕ МНОГЕ
МАНИФЕСТАЦИЈЕ,ФЕСТИВАЛИ,
СМОТРЕ
САБОРИ,ДАНИ, ЗАЧИЊУ НА ПРЕТХОДНО УТРАПЉЕНИМ
СПИСКОВИМА.
У БУРАЗЕРСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА,ГДЕ ИЗМЕЂУ
РУКОВОДСТВА И ЧЛАНСТВА ВЛАДА
СМРАДНА САМОУПУЋЕНОСТ И КОМИЧНО КОРИСТОЉУБЉЕ,
ПРВО СЕ ПРАВЕ СПИСКОВИ -.КОГА НЕ И КОГА ДА.
ИЗМЕЂУ ПРЕДСЕДНИЧКЕ ИЛИ РУКОВОДЕЋЕ АУТИСТИЧНЕ
ПРЕПОТЕНЦИЈЕ И ЧЛАНСКЕ УВЛАКАЧКЕ ИМПОТЕНЦИЈЕ
УИГРАНА ЈЕ ОВА ДО ПРОКЛЕТСТВА НЕПРОМЕНЉИВА ФАРСА
ОПСЛУЖИВАЊА,ПРОТЕЖИРAЊА,
ОДУЖИВАЊА,ЗАДУЖИВАЊА,
ДОДВОРАВАЊА,ЕУТАНАЗИРАЊА
ИМЕНА И ЉУДИ И ТАКО СЕ ЗАБРАН ОДРЖАВА У СМРАДУ
САМОЗАДОВОЉСТВА,
СЕБИОКРЕНУТОСАТИ И СЕБИСПУЊЕНОСТИ.
АКО НЕКОМЕ ОВО НИЈЕ ЈАСНО ОНДА НИШТА

четвртак, 04. јул 2013.

„ВЕЛИКИ ОБИЧНИ ЧОВЕК“ / Шајтинац

Врежа бундева, Мишљеновац, 3. јун 2013. Снимак Иван Л.


Проклет да си велики обични човече
Ма где био , ма како,ма чији
Ма ко те сматрао
Ситнио у помену


Проклет био
Морална уседелицо
Полит- социјална флоскуло
Свакидашња  јадиковко
Ноћна пошасти
дневна кантарушо
избледели
занемели
чемер и немаштина
под бескрајним питањем
земни изговор


проклета да си  заразна измишљотино
птицо гракталицо,свакаква и свачија
песмо пре фајронта

заптивена рупо на свирали
клипу у точку
зеницо  непробуђеног ока
кошуљо  поводљивог човека
поткупљива тројеручицо
и тројеножицо

разноразних видарицо
потрошена песмарицо


ни на сунцу,ни на на месечини
не прилази ми мека и преобразива
ко прамен
изрод жртве и љубави,некадашња свесмислицо
бљеску, арехетипу,
глинена грабљивице
за чистог ловца из срца
тесто свеприхватања
надеву епске несвестице

куго нова
кућо стара
ни једне речи да те сретне
ни једног суда да те каже

безбојна безначна подножна кованинцо
ни од нас потекла
ну од нас утекла
ишта значила
ништа не зрачила
остала
несварива од умишљаја
отровна од продаје

остаде други
остаде самац
у себе  самом те  повраћа
дави се
унутра у себи омчу везује
обешен
у себи и  свему
ћути

не да се други пут